Svetlost je ugašena. Gledaoci su zadržali dah. A onda je na brodvejsku scenu izašla jedanaestogodišnja devojčica, spremna da se u nedelju dana pojavi pred publikom od hiljadu ljudi.TV emisije i programi
Osam nastupa. Sedam dana. Na svakom izlaganju, ona je bila potpuno izložena.
Ali evo šta gledaoci nikada nisu videli: kasnije te večeri ušla je u kuću u kojoj je struja ponovo nestala. Gde se večera sastojala od onoga što se moglo kupiti na bonovima za hranu. Gde plata devojčice nije bila džeparac, već pitanje preživljavanja.
Ta devojka je bila Sarah Jessica Parker.
A koja je to priča za koju svi misle da znaju? Videli su samo mali deo nje.
Svet ju je prepoznao kao Carrie Bradshav – ženu koja je trotoare Manhattana pretvorila u svoju modnu pistu koja je imala više dizajnerskih potpetica nego što je većina ljudi naručila i koja je romantični haos pretvorila u nešto sjajno i inspirativno. Tokom šest sezona i dva filma, Sarah Jessica Parker postala je lice glamuroznog života Njujorka.
Ali mnogo pre nego što je uzela Cosmo u ruke ili na svom laptopu otkucala frazu “nisam mogla a da se ne zapitam”, bila je samo dete iz Nelsonvillea u Ohaju koje je od malih nogu saznalo šta je prava glad.
Filmovi
Sara je bila četvrto od osmoro dece u mnogodetnoj porodici. Njena majka je radila u vrtiću-posao koji je donosio ljubav, ali ne i luxuz. Njen očuh se okušao u svim vrstama poslovnih poduhvata koji nikada nisu uspeli. Semenja je živela na pomoć. Bonovi za hranu. I od ljubaznosti komšija kojima nije bilo ništa dosadno.
“Zatim je nežno rekla školskom osoblju da njena porodica tog dana nije imala novca za ručak.”
Pročitajte ovo ponovo. Jedanaestogodišnja devojčica sa zapaljenim obrazima šapuće ovu frazu odrasloj osobi. Ne zato što je učinila nešto pogrešno. Jer sramotu nije briga za pravdu-ona se samo probija do kostiju.
“Bilo je ponižavajuće”, priznala je Sara kasnije. “Ali takav je bio moj život. Taj osećaj nikada nećete zaboraviti-ostaje u vama.”
Usledila je audicija.
Sa jedanaest godina debitovala je na Broadvaiu u mjuziklu nevini. Ubrzo nakon toga, dobila je glavnu ulogu u Nacionalnoj gastrolnoj postanovci “Enni”, jednom od najvećih mjuzikla na svetu. Crvenokosa siroče koje peva o sutra, o nadi, o izbegavanju teškog života.
Umetnost koja rekreira život na najokrutniji i najlepši način.
Svake večeri je pevala “sutra” pred hiljadama ljudi koji su izdvojili tonu novca da bi nešto osetili. Svake noći su skakali sa mesta. Produženi aplauz. Radosni vriskovi gledalaca. Svetlo, zaslepljujuće svetlo.
I svake večeri, dok je salveta padala i šminka se isprala, otišla je kući.
Samo ne u penthaus. Samo ne u svlačionicu sa njenim imenom na vratima. Ali za porodicu koja i dalje prati svaki peni, i dalje ostaje bez daha kada stigne pošta i još uvek se pita Da li će ovaj mesec biti mesec u kojem će tačno umreti.
Kontrast nije bio samo poražavajući. Bilo je nerealno.
Nosila je porodicu na ramenima jedanaestogodišnje devojčice. Ne zato što ju je neko pitao za to. Ne zato što su je roditelji tražili. I zato što ih je volela. Jer je shvatila šta je u pitanju. Jer ako ste neko ko vam može pomoći, onda pomažete.
Zahvaljujući njenom prihodu na Broadvaiu, svetla se nisu ugasila. Bukvalno.
Razmislite o tome. Tinejdžer koji je u bextejdžu pre početka predstave, znajući da bi novac koji zaradi od tog nastupa mogao da ga zagreje sledeće nedelje. Možda sutra za večeru. I osigurava da njegova mlađa braća i sestre neće morati da dožive ono što je doživela.
TV emisije i programi
Takav pritisak ne nestaje sam od sebe kada počnete da zarađujete više. Nastanjuje se u vama. Postaje sastavni deo onoga ko ste.
Tokom 1980-ih i 1990-ih, Sara je neprekidno radila. O zemlji. TV. Filmovi poput ovog i Hocus Pocus. Bila je najveća zvezda u dvorani, ali uvek je bila jedina koja je tamo prisustvovala. Ona koja je spasila svet. Ugovarala je kao da joj život zavisi od toga.
Jer, na neki način, to je nekada bila stvarnost.
Prema novcu se odnosila s poštovanjem koje se javlja samo kada nestane. Shvatanje kako je to imati ništa tek dolazi. Ideja je da bogatstvo nije garancija, već samo odlaganje.
Tada je 1998.bilo bolje od oba.
Nova serija. Glavna uloga. Spisateljica po imenu Candice Bushnell objavila je zbirku članaka pod nazivom “Sex i grad” i neko je odlučio da ga pretvori u televizijsku seriju. Sara se složila.
I svet je bio zbunjen.