Marina je duboko udahnula pokušavajući da savlada emocije. Znala je da će, ako sada explodira, početi otvorena svađa, možda čak i raskid. Ali nešto u njoj se pokvarilo. Nije mogla više da ćuti.
“Clara, čekamo bebu”, rekla je drhtavim glasom. – Znaš li koliko smo godina čekali ovaj trenutak? Godine nade, suza, molitve. A sada kada se to čudesno ostvarilo, da li želite da svu ušteđevinu potrošimo na maturu i haljinu?
Klara se smrznula, iznenađena. Nije očekivala da će Marina podići glas. Navikla je da je vidi tihu i rezervisanu — ta reakcija ju je zbunila.
– Ne želim ništa za sebe, već za Christinu! uzviknula je. – A ako ne razumete koliko joj je ovaj trenutak važan, onda je možda moj sin pogrešio što je izabrao takvu ženu!
