Zoja i Semjon su počeli da se zabavljaju još na fakultetu. Mnogo su se voleli i planirali su venčanje posle diplomiranja. Ali Semjonovi roditelji su bili protiv toga. Tačnije, samo njegova majka.
Po njenom mišljenju, sin je mogao da se zabavlja sa kim god želi, ali da se oženi samo devojkom koju oni izaberu. Semjon je odmah rekao da se to neće dogoditi i doveo je Zoju kući da je upozna sa roditeljima.
Odmah su dali do znanja da im se ta ideja i devojka ne dopadaju. Nakon tog susreta, Semjonova majka je otišla u studentski dom gde je Zoja živela. Počela je da je vuče za kosu i ponavljala joj da ostavi Semjona na miru.
Zoja je tada bila nežna i krhka devojka i nije mogla da se odbrani. Posle tog napada, samo je plakala. Kada je Semjon došao kod nje, ispričala mu je sve što se dogodilo.
Sutradan su otišli u matičnu službu i venčali se. Prvo su živeli u kući Zojine tetke. Ona ih je primila i pomagala im koliko je mogla. Pošto su Zojini roditelji živeli daleko, mogli su im pomagati samo finansijski.
Kasnije su Semjon i Zoja odlučili da otvore malu prodavnicu. Ideja se pokazala uspešnom, pa su otvorili drugu. Nakon toga su pokrenuli i svoj kafić.
Sa Semjonovim roditeljima nisu imali nikakav kontakt. Čak ni kada se rodio njihov unuk, nisu se javili da čestitaju.
Kada su konačno stali na noge, kupili su stan u Kijevu. Vremenom su ih Semjonov brat i sestra počeli posećivati i odnosi sa porodicom su se postepeno poboljšali.
Na njihovo iznenađenje, kada im se rodilo drugo dete, Semjonovi roditelji su došli da im čestitaju. Semjon i Zoja su odlučili da ostave prošlost iza sebe i normalno su komunicirali sa njima. Tako su prošle godine.
Jednog dana, kada su se vratili kući, zatekli su svog starijeg sina kako plače u ćošku.
Ispostavilo se da ga je baka udarila jer nije hteo da jede supu.
Semjon je samo zamolio majku da više ne tuče njegovu decu i ništa više nije rekao.
Međutim, ubrzo nakon tog razgovora, Zoja se ranije vratila kući i zatekla mlađeg sina kako plače.
Prišla je svekrvi i strogo joj rekla da više nikada ne dira njenu decu.
Svekrva je tada počela da joj govori ružne stvari, pominjala prošlost i ponovo pokušala da je uhvati za kosu – i to pred detetom.
Ali ovog puta se prevarila.
Zoja joj je čvrsto stegla ruku, ostavljajući veliki modricu.
Svekrva je shvatila da je potcenila Zoju.
Kada su se Semjon i njegov otac vratili kući i videli šta se desilo, bili su zadovoljni Zojinom reakcijom.
Semjonov otac je bio srećan što mu sin ima tako snažnu ženu.
A svekrva je sada znala da, ako još jednom podigne ruku na unuke ili Zoju – Zoja će joj bez problema slomiti ruku.
