Saznavši za moju trudnoću, moj dečko je nestao. Moj tadašnji posao je bio slabo plaćen. Budući da sam sigurna da moje dete ne treba ništa, i svesna da se ne nadam nikome, odlučila sam da naučim neki zanat.
Odlučio sam se za nadogradnju kose. Roditelji su mi platili kurseve. Nakon što sam ih završila, vežbala sam svoje veštine na dobrovoljnim devojkama. Zatim porodilište, naro dila devojčicu, dva meseca, osim ćerke, nije radila ništa. Kada je devojčica počela da mi pravi manje problema, počela sam da regrutujem portfolio.
Radila je besplatno, kupci su plaćali samo materijale. Kvalitet mog rada posetioca je bio zadovoljan i počeo sam da regrutujem klijente uz naknadu. Za dva meseca moja zarada je utrostručila platu na prethodnom mestu rada.
Nekako mi se obratila moja srednjoškolska prijateljica Asia. Tražila je da joj se kosa duguje. Pristala sam, jer je nisam poznavala prvi dan. I ja sam joj nabavio materijale o svom trošku. Kosa joj je bila sjajna. Bila sam veoma zadovoljna svojim poslom, Asia je samo blistala srećom. Obećala mi je da će mi vratiti dug u roku od dva meseca. Dobro sam pretpostavio da ću joj uzeti raspis. Za svih deset hiljada.
Iznos nije mali za samohranu majku. Dva meseca sam strpljivo čekao. ASA je tada zvala. – Znaš, otišao sam u bolnicu. Za nekoliko nedelja ću se prijaviti i odmah sa novcem za vas. Zovem za dve nedelje.
– Znaš da imam takvu tugu, takvu tugu. Muž je otišao od mene. Izvini, ali sada nisam na tvoju dužnost. Pozvao sam još dve nedelje kasnije. Ne odgovara. Posle još mesec dana-opet ne reaguje. Otišao sam u policiju sa raspisom. Tamo su pokrenuli slučaj, pronašli Asju i u sudskom redu primorali da plati i dug i sudske troškove. Asia je, naravno, bacila tantrum. Njena majka je takođe izrazila svoje ” fi!”. Ali nije me briga za njih. Radim na obezbeđivanju sebe i ćerke i neću udovoljiti nijednom prevarantu m.
