Stepan i Stefanija su se voleli, od kada se nisu sećali. Bežali su još mali od svih u pšenična polja od vasilьkova, izmišljali svoje bajke, pričali su ih šaputali samo jedni drugima, da niko osim vetra ne čuje … Rastao. Stefa je bila dobra sa svakim novim danom, cvetala je, oči su bile plave, kosa je bila zlatne boje klasja, među kojima je bio i njihov dečji raj. Oh i kavaliri su se skrivali iza nje! Ali ona je volela svog Stepanka, običnog, niskog, plavog, smeđog oka. Stepana su odveli u ar Miju, Stefa je ostala da čeka. Tokom službe sa Stepanom, dogodila se nesrećna prilika, i dečak je ostao jednoruk. Stefaniji je napisao: upoznao sam ovde i zaljubio se u drugu, živi bez mene. Stefa nije želela da veruje. Nisam htela
Ali u blizini je bio Alexej, sin bogatih roditelja, unuk bivšeg predsedavajućeg kolhoza. Lep, ispravan, nije odstupio ni korak od Stefanije. A ona je tako vrh duše taj Stepankov čin! Zamišljala je da se pored njega druga i sama naslonila na drugu. Matrena, Alexejeva majka, Stefu nije želela. Od gladranca, devojke, nema novca za pazuhom,a momci oko nje se vijugaju. A Aleška je kao tele pored nje imala tiho Venčanje, motre je bila snaja, pa je i muža ubedila da ne izlaže na svečanosti. Kada je Stefanija nosila ćerku pod srcem, u selo se vratio jednoruki Stepan. Ona je sve shvatila Stepan je tiho živeo sa svojim roditeljima, našao mu je posao na farmi, čak je i kupio automobil za novac koji je doneo iz Ar Mije. Pokušali smo da se ne upoznamo ponovo, iako je bilo teško, jer je kuća Alexejevih roditelja, u kojoj su živeli mladi, stajala na istoj ulici sa Stepanovom kućom.
Stefa naro je dala devojčicu koja liči na nju kao dve kapi vode. I nije bilo dana da svekrva ne ukori: dete nije Leškina, naguljana, ni kaplje ni na njega, ni na ceo njihov rod ne liči! Stefa je izdržala, nije se žalila svom mužu, rekla je samo jednom, na šta je čula: – Ne obraćajte pažnju, dušo, mami samo da nešto kaže. Stefa Rik je pokušavala da ne obrati, ali je tog dana svekrva preterala
. I Stefanija je loše prošla, i borщ je presolila, a “nagulяni” je imao sve piroge sa višnjama… – više nas nećete videti, jer ona nije vaša! – uzviknula je Stefanija. Mothra se tiho okrenula, pretvarala se da nešto radi. Stefa je brzo sakupila svoje i male stvari-koliko ih je tamo? izašla je na ulicu, prošla nekoliko kuća, pokucala na prozor Stepanu.
– Odvedi nas negde daleko, Stepa .jer ovde neće biti života. Stepan je imala baku u susednom okrugu u selu u kući Vik. Tamo je otišao. Nakon toga su napravili popravku u kolibi, Baba je otišla u bolji svet, negovana i radosna od takve sreće na starost – da se deca razumeju, da razgovaraju sa snahom i unukom rečnikom. Stefa je nakon tog pobega tek nekoliko meseci kasnije prvi put odlučila da dođe roditeljima u rodno selo. Susedi su do tada već bili u potrazi za pčelama, i izgubili su interes za njihovu dramu, jer je u životu sve tako prolazno. Razdelili su se sa Alexejem, potpisali sa Stepanom. Naro dili još dvoje dece. Svi su već odrasli. A stara Motra živi vek sa Stepanom i Stepom. Odveli su ženu kada je sama ostala na svetu. Tiha-tiha Matrena je sada postala, i svaki put kada bivša snaja stavi tanjir aromatične supe ili pite ispred nje, poljubi Stefi ruke …
