– A gde živiš, smem li da pitam? Jesi li našla muškarca? Tako brzo? – Roman je govorio u telefon ne smanjivajući jačinu zvuka. – A zašto si povela Vitalika sa sobom? Dovedi sina kući! I možeš da nastaviš da se zabavljaš!
– O kakvoj zabavi pričaš? Zar još ništa nisi shvatila? – rekla je Daša sa razdraženjem.
Jutros je donela konačnu odluku – da napusti Romana, vodeći svog petogodišnjeg sina sa sobom. Više nije bilo moguće živeti u stanu u kojem je ovih pet godina živela sa mužem i sinom.
I nije se čak ni radilo o samom mužu. Dašu je otvoreno proganjala svekrva, koja je bila prisutna u njenom i Romanovom porodičnom životu devedeset posto. Barem nije spavala u istom krevetu sa njima. Ali i ovo je bilo pitanje vremena – tako se činilo mladoj ženi, iscrpljenoj stalnom kontrolom svoje svekrve…
– Daša, to je to, spakuj svoje stvari! Mama nam daje bakin stan, više nećemo iznajmljivati tuđi kutak. Dosta! – objavio je radosni Roman svojoj ženi šest meseci nakon venčanja.
– O čemu pričaš? Kakve vesti! Odlično! Šta, Svetlana Semjonovna više ne izdaje ovaj stan? Rekla nam je pre venčanja da tamo živi ćerka njene prijateljice i da još ne može da odbije da im izda bakin stan. I upravo zato smo ti i ja iznajmile ovu malu sobu, – iznenađeno je rasuđivala Daša.
– Pa, to je to, stambeno pitanje je rešeno za stanare, kupili su stan. A sada ćemo ti i ja pozajmiti bakin. Super, zar ne?
– Da, jednostavno je sjajno! Romka, tako sam srećna što ćemo imati svoj stan! – Daša se radovala svom novom životu sa mužem.
– Samo će ga trebati renovirati, mama je tako rekla – možeš se useliti tek nakon što ga renoviraš.
– Pa, renoviraćemo ga. Pozajmićemo ga, moji roditelji će pomoći. Na kraju krajeva, koliko ja razumem, ovaj stan će ionako ostati naš, zar ne? – naivno je rasuđivala Daša.
– Mislim da jeste. Moji roditelji imaju stan, moja starija sestra takođe, ona i njen muž su kupili stan za sebe davno, posle venčanja, – odgovorio je Roman, ništa manje naivan, svojoj mladoj ženi.
Zaista su pozajmili znatnu sumu od Dašinih roditelja i uradili neke kozmetičke popravke u onome za šta su bili sigurni da je njihov dom.
Daša je, sa entuzijazmom i inspiracijom, počela da ga pravi ugodnim. I ubrzo se rodio sin, za koga su mladi roditelji već s ljubavlju i nežnošću uredili malu dečiju sobu u bakinom malom stanu.
– Kako kupate Vitalika? Da li je to uopšte moguće? – negodovala je Svetlana Semjonovna, koja je stalno dolazila kod sina i snaje. – Dete bi moglo tako da se zadavi. A pelene se pere i pegla pogrešno, proverila sam. Sada ću vas naučiti kako se to radi, samo sačekajte.
Daša, inspirisana majčinstvom i brigom o novorođenom sinu, u početku nije obraćala mnogo pažnje na stalne žalbe i gnjavažanje svoje svekrve. Mislila je da se tako ponaša samo iz čistih pobuda, želeći da pomogne i posavetuje neiskusnu mladu majku.
Ali postepeno se njeno nezadovoljstvo počelo širiti i na čistoću stana, i na brigu o Romanu, i na kuvanje. Na kraju krajeva, sve navedeno je sada bilo pod pažljivom pažnjom i kontrolom Svetlane Semjonovne.
„Znate šta, draga moja?“ rekla je tokom sledeće posete sinu i snaji. „Malo dete još nije razlog za pravljenje nereda u kuhinji. Pogledajte šta se ovde dešava! Užasno je! Uskoro će biti žaba, kao u močvari.“
Žena je napravila zgrožen izraz lica, gledajući nered u kuhinji svoje snaje.
– Svetlana Semjonovna, ja ću sve očistiti i oprati sudove, ali kasnije. Nismo spavali celu noć. Vitalik je imao temperaturu. Znate, nemam sada vremena za sudove! – odgovorila je Daša svekrvi.
– Oh, samo ne pokušavajte da opravdate svoju nepažnju i lenjost nekim razlozima. Dečja bolest nije razlog da se stan pretvara u štalu! Mala deca su stalno bolesna, to nije tragedija. Sada spava, pa budite tako ljubazni da sve ovde operete, – nemilosrdno je nastavila svekrva, kojoj nije bilo stalo što snaja nije spavala celu noć.
Daša je ne bi pustila unutra, ali stan je i dalje prema dokumentima pripadao njenoj svekrvi, i ona i Roman nisu mogli ništa da urade povodom toga.
Tako se zabavljala majka njenog muža. Upadala je u njihove živote u bilo koje doba dana ili noći, a sve zato što nije nigde radila nekoliko godina. Romanov otac, njen muž, primao je dobru platu u fabrici opreme za bušenje. A Svetlana Semjonovna, imajući svađalicu i pošto se jednom posvađala sa direktorkom vrtića u kojem je radila kao vaspitačica, dala je otkaz. I od tada sedi kod kuće.
U početku je žena pokušavala da aktivno učestvuje u porodičnom životu svoje najstarije ćerke, koja se do tada tek udala i odmah rodila dvoje dece jedno za drugim. Ali tamo su i sama ćerka i njen muž veoma brzo izbacili upornu i bestidnu majku i svekrvu iz svojih života.
A sada je žena svu svoju pažnju usmerila na mladu porodicu svog najmlađeg sina. I sada nije bilo tako lako rešiti je se. Na kraju krajeva, sin i snaja su živeli u stanu njene pokojne majke. I trebalo je da joj budu zahvalni na tome, kao što je i sama Svetlana Semjonovna više puta izjavljivala.
– Rom, ne mogu više ovako, – viknula je Daša, iscrpljena neprospavanom noći i sinovljevom bolešću. – Reci svojoj majci da prestane da se meša u naše živote. A ona me stalno prekoreva.
– Da
Već sam joj rekla, i to više puta. Stvarno! Ona i dalje dolazi. Kaže da nam želi samo najbolje. I da ćemo biti izgubljeni bez njene pomoći. Ne obraćaj pažnju, Daša.
– Zašto nam je potrebna njena pomoć? I ovo stalno praćenje sa njene strane? Odavno nismo deca. Na kraju krajeva, nije dovoljno imati ikakve živce kada je svekrva stalno prisutna u tvom životu! – nastavila je Daša sa suzama.
Roman nije shvatio njene suze ozbiljno, misleći da njegova žena preteruje. Nije znao i nije video mnogo, jer je često bio na poslu kada mu je majka dolazila.
U međuvremenu, Svetlana Semjonovna je nastavila da dolazi kod sina kao da je u njenoj kući.
– Darja, zar ne misliš da je krajnje vreme da se očiste pločice u kupatilu? A sama kada je sva u nekim žutim mrljama. Pa, moraš se boriti protiv rđe! Sada ima toliko različitih proizvoda na prodaju. Zar ti nije gadno prati se na tako prljavom mestu?
Daša je ćutala, škrgućući zubima i odlučivši da više ne reaguje na komentare svoje svekrve.
– I prozore u sobama treba oprati. Ima prašine i paučine na zavesama. Zašto živiš kao u štali? Naravno, zašto održavati tuđi stan čistim? Nemaš nikakve zahvalnosti što sam ti dozvolila da ovde živiš. Možeš da pretvoriš stan u štalu, nije tvoj! – Svetlana Semjonovna je svaki put pokušavala da naglasi ovu činjenicu.
– Da, vrati već svoj stan! – Daša nije mogla jednog dana da izdrži. – Dokle nam još možeš ovo prekoriti? – Samo mi vrati novac za popravke koje su mi roditelji dali. I odmah ćemo odavde otići u iznajmljeni stan……
