– Halo mama, jesi li dobila penziju? čuo se rodni glas u telefonu Anne Vasilьjevne.
– Da, sine, dobio sam, samo mi je lekar propisao lekove više nego obično, srce se potpuno šali-odgovorila je Vasilьevna opravdavajući.
– Moram da platim za auto, onda ću ti kupiti lekove sa avansa – sin se nije izgubio
Anna Vasilьevna je bila u 70-im godinama, ceo život je radila kao učiteljica matematike. Jedinog sina Viktora je veoma volela, pa ga nije mogla odbiti do danas. U svemu se povredila. A Viktor je i dalje smatrao da mu majka duguje, uprkos tome što mu je četvrta desetina otišla. Muž Anne Vasilьjevne napustio ju je još pre 20 godina, voleli su se. Ali sudbina je odlučila da uzme Georgija od Anne pre roka. U mladosti su se pitali kako će živeti do duboke starosti i umreti u jednom danu.
Viktor nikada nije kasnio da dođe po novac kod majke, pa se odmah nakon poziva pridružio.
– Mama, zar ne bi mogla da mi daš više ovog puta? Vidite, Svetki je rođendan za vikend, a mi smo Ovog meseca kupili Koljku sa medvedom na tabletu, davno su je tražili, sada mi je potreban poklon.
– Vitia, lekar mi je propisao lekove, kaže da ih definitivno počnem uzimati, srce se sve više oseća.
– Da, mama, sećam se da će ti za nedelju dana biti svi lekovi.
Anna Vasilьevna, kao i uvek, nije se raspravljala sa sinom i dala je onoliko koliko je tražio.
Nedelja je prošla brzo, a Victor nikada nije doneo lekove. Žena je počela da se oseća sve gore i gore. Jednom je čak pokušala da ga pozove, ali on je odgovorio da još ne može da govori i da će ga nazvati kasnije. Ali nikada nije čekala poziv.
Jednog radnog dana, Ana Vasilьevna se posebno loše osećala, nije bilo snage da stigne čak ni do telefona. Pokrivajući oči, toli u snu, toli na Javu joj se ukazala slika:
“Večer. Annuška je mlada i bezbrižna koja beži kući sa večernjih šetnji sa devojkama. Na sastanak ide mladić u uniformi. To je Goša! Došao sam iz vojske! Ranije ga je videla samo iz daleka, ali devojka je dugo stavila oko na njega. Ali kako ovde priznajete osećanja kada ste imali samo 15 godina, a sada je ta devojka odrasla, postala je nevesta.
Radosni Georgije nije mogao da prođe pored takve lepote i ponudio je da je odvede do kuće. Anna je sve unutra presrela od te ponude. Tako su mladi tajno izlazili. Roditelji mladih su bili neprijatelji među sobom, jednom nisu nešto podelili. Ana i Georgije su to znali, pa su tajno trčali, znajući da roditelji to neće odobriti.”
– Anja, Volim te i želim da se udam za tebe! Hajde da se venčamo sa tobom, da živimo dugo, dugo i da umremo u jednom danu. Kako ti je ideja?
– Šta si ti Goša, kako ćemo se roditi ako se naši roditelji svađaju?
– Razgovaraću i sa svojim i sa tvojim, izmislićemo nešto, ne bežimo tako i još se venčavamo!
Georgije je nekako uspeo da se dogovori, dugo su se odupreli, ali su se na kraju složili, pod jednim uslovom da roditelji neće komunicirati jedni sa drugima.
Na dan venčanja, kada su svi počeli da se muče i pripremaju, roditelji se ipak pomire. Tada je Ana bila najsrećnija nevesta na svetu.
Nakon venčanja, mladi su se preselili u grad, gde se život okrenuo i započeo. Nakon 4 godine rođen je sin Vita. Kako su ga voleli…
Nakon toga, slika pred očima je nestao kod Ane Vasilьevnы, kao što je odjednom loše joj je postao još jači. U dvorištu je bila noć, koliko Ana je ležala u tom poludreme ona nije znala. Kao iznenada se čuo šuštanje otvaranje vrata.
Mama, Mama! Jesi li dobro? – začu majčin glas sina.
Kada je Viktor videla svoju majku, skoro bez daha, odmah pozvao hitnu pomoć, on je sav u suzama seo, uzeo za ruku i govorio sa njom:
– Mama, oprosti mi! Žao mi je, tako loš sin. Danas, kada sam legao u krevet, sanjao sam fasciklu. Stajao je i molio vas da vas spase, kaže da nije vreme da Annuške ode, probudio sam se u hladnom znoju i da ima snage leteo prema vama. Odmah sam sve shvatio i shvatio. Kako sam to mogao da uradim sa tobom, nisam se brinuo o tebi, samo živiš, iako sam bio loš sin, ali sada shvatam da te ne mogu izgubiti. Mama … Mama… kako te volim…
Nakon 10 minuta, Annu Vasilьevnu je uzela hitna pomoć. Žena je spasena, a tri nedelje kasnije, Ana Vasilьevna je ojačala i bila spremna za izvod. Viktor je došao sat vremena pre svog vremena, stajao je sve vreme gazeći prag i čekao da se majka pojavi.
Kad ju je vratio kući, nije verovala svojim očima. Ceo frižider je bio ispunjen ukusnom hranom, voćem. Na stolu je ležao skupe lekove, u vazi cveće stajali. Ana Nazimova već zaboravio šta je ukusna hrana, i druge male radosti. Na kraju krajeva, novac nije ostao za gotovo ništa. Da, i nije mislila o sebi, što je najvažnije, da Vitenьka bio srećan.
Sada se žena kupala u brizi, skoro svaki dan Viktor i njegova porodica su dolazili kod žene da večeraju u porodičnom krugu. Dugo se nije mogla naviknuti na ovaj način života. Po navici je pokušala da zabije penziju svom sinu, ali je on odbio.
Još jednom je Viktor imao san u kojem ga je njegov pokojni otac zagrlio i rekao hvala za Annušku.
