Šteta što sam mnogo toga shvatila tek sa svojih pedeset, ali sada imam nameru da živim drugačije. Imam jednu ćerku. Ali ona ima šestoro dece. Razlika među njima je godinu-dve. Udatila se veoma mlada, tada je imala samo osamnaest godina. Dok je ona polagala ispite, ja sam sedela sa svojim unucima. Kada deca nisu bila dobro, bila sam tu za njih… Gledajući unazad, shvatam da sam praktično sve radila ja.
Ćerka je samo rađala jedno dete za drugim… I, iskreno da kažem, tada mi je veoma prijalo da se bavim decom i to mi je donosilo veliko zadovoljstvo. U tom periodu mog života, to je bilo potrebno. Tačnije, bilo je neophodno da se nešto radim, kako ne bih razmišljala o težini života.
Naime, nakon venčanja moje ćerke, moj muž je otišao od mene. Rađanje dece kao da mi je pomoglo da zaboravim. Kasnije sam otišla u penziju zbog invaliditeta, od rođenja mi je jedna noga kraća od druge. Tako me je rutina uvela i potpuno sam zaboravila da imam pravo na privatni život… Pre nedelju dana dogodilo se nešto što mi je otvorilo oči za moj život. Imala sam mnogo stvari u kući koje su se nakupile dok sam bila kod ćerke i čuvala unuke. Obavestila sam je da moram da idem kući, da zna da će deca ostati na njoj neko vreme. Na to sam dobila odgovor koji me udario kao šamar.
„Zašto to misliš da ćeš da ideš kući? A ništa, što sada imam sastanak sa prijateljicama, a decu nemam s kim da ostavim. Nigde ti nećeš ići! Sedi i pazi unuke, tebi ionako nemaš šta da radiš. Pogledaj ti nju, ima posla!” Tada nisam ni imala reči da joj kažem. Samo sam se okrenula i otišla. Neka bar jednom sama pazi decu. Rodila je – rodila, a sada neka se brine za njih
Njene reči su mi otvorile oči za život koji živim, tačnije za život koji uopšte ne živim. Odjednom sam shvatila da nemam nikakav privatni život. Štaviše, moja ćerka uopšte ne ceni sve što radim za nju. Zbog unuka sam prestala da idem na jogu. I više se ne viđam sa prijateljicama, zbog njih. Naravno, šest godina sam nalazila izgovore da ne idem sa njima na sastanke.
Bar jednom mesečno sam mogla da odvojim vreme. Sad je gotovo! Većinu života sam provela. Dosta je ignorisanja svojih želja. Niko neće živeti moj život umesto mene. Vreme je da živim za sebe, a ne zbog nekog drugog.
