Moja mama me rodila veoma rano. Izračunala sam da je u trenutku kada sam se rodila imala 17 godina. Oca nisam poznavala. Mama nikada nije pričala o njemu, a meni nije bilo mnogo stalo. Zašto bih se zanimala za osobu kojoj je svejedno za mene?
Napunila sam 9 godina kada me mama upoznala sa svojim mužem. Prihvatila sam ga vrlo nevoljno.
Nimalo mi se nije sviđala pomisao da će se još neko pojaviti u našoj porodici. Bila sam tipično dete koje nije razumelo sve potrebe odraslih ljudi. Mami je tada bilo 26 godina, a njemu 30. Sa mamom sam se preselila u njegov stan. Dobila sam svoju sobu. Svi zajedno smo išli u park, kafiće. Shvatala sam da je sve to zbog mene, kako bih ga prihvatila bolje. Ali, nije upalilo.
Smatrala sam da smo mama i ja savršena porodica i da nam niko drugi nije potreban. Mama je završila u bolnici. Najpre su joj operaciju uradili u gradskoj bolnici. Posle nedelju dana su je otpustili, ali mami je i dalje bilo loše — temperatura joj nije padala i počela je da bunca.
Ujak Saša (tako sam ga tada zvala) je počeo da zove na sve strane, a zatim smestio mamu u automobil i otišao. Vratio se bez automobila i bez mame.
Godinama kasnije sam saznala da je mama morala na drugu operaciju u privatnoj klinici. Ujak Saša je za kliniku platio svojim autom, nedavno kupljenim, direktno iz salona. Tokom nedelju dana ostao je bez svoje kolekcije retkih vina. Imao je veoma veliku kolekciju.
Sećam se, mama je još bila u klinici kada sam ga pitala gde je automobil, a ujak Saša mi je odgovorio: „Zamenio sam ga za zdravlje tvoje mame.” Te reči su me pogodile tada. Još uvek se sećam kako je to rekao. Od tada se moj odnos prema njemu potpuno promenio.
Upravo tada sam ga počela zvati tatom. Nakon nekoliko godina pomogao mi je da upišem fakultet jer nisam imala dovoljno poena. Šteta što se takva osoba pojavila u mom životu tek kada sam imala 9 godina… Da je barem bio moj tata od početka…
Ali, znate, sva ta pitanja o novcu nisu previše važna za dete. Zapamtila sam kako mi je pomagao oko domaćih zadataka, kako smo u troje igrali odbojku i kako smo zajedno pravili kolač od suvog hleba i kondenzovanog mleka.
I, naravno, posebno sam zahvalna na tome kako je razgovarao sa mojom mamom. Sećam se sve ljubavi koju je unosio u svoje reči, kako je mazio moju mamu po kosi. To je bila prava sreća. Hvala ti, tata, što si usrećio moju mamu!
