Hajde: da li ste došli da me izbacite iz stana sa sinom napolje? – pitala je Valentina, gledajući Nikitu pravo u oči

Prošlo je 30 godina
– Tata, ne odlazi! Tata! – Nikita je u snu jurio po krevetu i vikao. Irinka, njegova žena, probudila se i uplašeno tresla muža za ramena, pokušavajući da se probudi.

Konačno, muž je otvorio oči i zbunjeno sedeo na krevetu, pokušavajući da se orijentiše u prostoru.

– Šta se dogodilo? pitao je Irinu.

– Vikao si u snu. Koliko godina živimo, nikada to nisam primetio za tebe. Šta je sanjalo? Oče?

– Da, spavajmo, razgovarajmo sutra. – Nikita je okrenuo jastuk i ugasio svetla.

Irina je ustala odjednom kao da se učita budilnik. Otišao u tuš, a zatim u kuhinju da skuva kafu. Nikita je takođe probudio i otišao na doručak.

— Dakle, ti sanjao? — upitala je Irina muža. — Iskreno da kažem, ti me je uplašilo.

— Oče, — suvo odgovorio Nikita.

— Pitam,— Irina othlebnula kafu.— Da li ste ikada o njemu posebno ne odnose.

— A ništa da kažem, — smrknuto rekao je Nikita.— On je otišao od nas sa majkom, kada mi je bilo sedam. I više sam da ga nije video.

— A alimentaciju ona plaća? — pažljivo upitala je Irina.

— Plaća, ali više u mom životu nije pojavio.

Irina je shvatila da su to bolne uspomene za muža, ali je želela da shvati šta mu se dešava. Samo jednom je Irina pitala svoju svekrvu, gde je Nikitin otac, ali je u odgovoru dobila samo odličnu borbu protiv njega. Ništa drugo nije pitala. Prošlo je nekoliko godina i odjednom taj san…

– Sada mislim da otac nije došao zbog toga što mu je majka zabranila, ona mu nikada nije mogla oprostiti, čak je i prezime vratila devojačko, a ja sam postao Crnac umesto Alferova — odgovorio je Nikita.

– Zašto je otišao, druga žena? – Irina nije oduzeta. I sama se često tukla zbog prekomerne radoznalosti, ali nije mogla sebi pomoći, već je imala prirodu.

– Da, klasik žanra-odgovorio je Nikita nevoljno. – Nisam ulazio u detalje. Ir, neka jede mirno, ha?

A žena je shvatila da je razgovor završen.

***

Svako radno jutro u Crnoj porodici počelo je sa Nikitom koja je odvela ženu na posao, a zatim je otišla u svoju kancelariju. Na putu, ako je vreme dozvoljavalo, supružnici su mogli da prestanu da piju kafu. Mnogo su se šalili, pokušavajući da se napune pozitivnošću za ceo dan. Danas je Nikita bio maloslovan i neobično namršten. Preko puta su jedva razmenili nekoliko fraza.

Kada je Nikita zaustavila posao svoje žene, Irina je zabrinuto pogledala svog muža pre nego što je izašla.

Jesi li dobro?

“U redu je sve”, Nikita je pokušao da se nasmeši, ali nije uspeo dobro – do večeri.

– Do večeri.- Irina je poljubila muža i izašla iz automobila.

Ceo dan je Nikita pokušavao da se fokusira na poslove, ali nije uspeo, sve je ležalo iz ruku, moguće je da se jednostavno nije dovoljno naspavao. Ali na današnji dan, više nego ikad, sećao se dana kada je poslednji put video oca. Ova slika nije izašla iz glave, a srce se stisnulo od neobjašnjive čežnje.

Posle ručka je zazvonio telefonski poziv
– Crni Nikita Viktorović? pitao ga je nepoznati muški glas.

“Da, to sam ja”, odgovorio je čovek.

– Moje ime je Pavel Andreevič, ja sam advokat pokojnog Viktora Mihaйloviča Alferova.

– Šta? – Nikita, koji je tokom razgovora hodao hodnikom, zaustavio se i naslonio se na zid. – Pokojnika?

– Da, nažalost, Viktor Mihajlović je preminuo-odgovorio je Pavel Andreevič. – Ti si njegov glavni naslednik.

Nikita je shvatio da treba da sedi, otišao je u svoju kancelariju.

– Šta se od mene traži? pitao je kada se konačno smestio u stolicu za stolom.

– Morate sutra doći u moju kancelariju i upoznati se sa svim dokumentima na licu mesta, potpisati neke papire-rekao je Nikiti Pavel Andreevič i nazvao adresu.

***

– Nasledstvo? Irina se iznenadila kada joj je muž na putu kući rekao za poziv. – Zanimljiva slučajnost
Nikita je odgovorio samo mrštenjem.

– Znam da si ljut na svog oca, ali i dalje mi je žao što je preminuo, a ti se nikada nisi sreo. Mislim da te je voleo, pošto je na tebe napravio Testament. rekla je Irina.

– Iskreno sumnjam da postoji neko nasledstvo. Majka ga je, koliko se sećam, celog života smatrala neuspešnim i siromašnim. Otišao je sa jednim koferom. Izgubio sam udeo u nekoj odgajivačnici”, pretpostavio je.

-Čini mi se zbog udela u odgajivačnici, advokat vas ne bi pozvao u kancelariju.- žena je zamišljeno izgovorila.

Nikita i njegova žena i sin Aleška su se utili u malom dvosobačnom stanu. Kupili su je u hipoteku, koju će platiti narednih petnaest godina. Zato je, saznavši o iznenadnom nasleđu, Irina bila veoma srećna. Čak i ako će ovo nasleđe pomoći da se zatvori dug prema banci-već sreća. Čak i ako je polovina duga! Nikita se samo osmehnuo, slušajući o snovima svoje žene o tome šta će on bukvalno postati vlasnik pre neki dan.

– Pa, ti i fantazerka kod mene! Budite strpljivi, sutra ćemo sve saznati, ali ne računajte na mnogo toga da se kasnije ne uznemirite.

Idem s tobom, izjavila je Irina. – Inače ću umreti od radoznalosti.

Ne čekajući odgovor od muža. Irina je požurila na telefon da se takođe odrekne posla.

***

Kancelarija Pavla Andreeviča bila je u novom poslovnom centru, što je potvrdilo Irinu pretpostavku da nasleđe treba da bude osetljivo. Advokat je kasnio, a oba supružnika su već počela da se brinu. Konačno, Pavel Andreevič se pojavio. Bio je to statan i visok belokosi čovek.

“Izvinjavam se”, rekao je krivo. – Kasniti nije na moj način. Ali moj automobil je odlučno odbio da se pokrene. Čak sam bio iznenađen. Novi automobil, i evo…

Pavel Andreevič je raširio ruke i pozvao Nikitu i Irinu u svoj kabinet. Dok je uključivao svoj laptop i rastavljao dokumente, Nikita je primetio fotografiju na njegovom stolu. Na slici je bio advokat i bolno poznat čovek, takođe ubijen od strane sedina i sa otvorenim stomakom. Pavel Andreevič je primetio Nikitino interesovanje za sliku.

– To je Viktor Mihajlović-objasnio je i primetio da je Nikita počeo da se brine.- Razumem da se dugo niste videli sa ocem? – precizirao je advokat.

“Nismo ni razgovarali telefonom”, odgovorio je Nikita i dodao. – Nažalost.

Bez zadržavanja, uzeo je fotografiju u ruke da bolje pogleda. Irina mu je takođe pogledala preko ramena.

“A ti izgledaš kao tvoj tata”, primetila je Irina. – Samo zapanjujuće.

***

– Pa, imam sve spremno — konačno je obavestio Pavel Andreevich-sedite bliže.

Nikita i Irina su se smestile u mekim stolicama pred advokatom. Pavel Andreevič je pružio Nikiti dokumente za upoznavanje.

– Evo liste onoga što biste trebali naslediti-rekao je.

Par je bukvalno zabio nos u papire, a zatim se zbunjeno pogledao. Nikita nije mogao da veruje onome što je video. Irina je bila oduševljena.

– Vrhunski stan, katastarski trošak… koliko?

Kada vidite navedenu količinu, Nikita je obrisala znoj sa čela.

-Vrhunski automobil…. Cena…

Irina je takođe izdahnula.

– Tu je još nekoliko neživih prostorija, garaža i tako, po malim stvarima-rekao je Pavel Andreevič. – Vita… to jest, Viktor Mihaйlovič, planirao je da ih preda, ali nije uspeo. Možete ih rasporediti kako želite. Pored toga, pokojnik ima nekoliko bankovnih računa.

Nikita i Irina su čitale listu, povremeno gledajući jedna na drugu.

– Ako nemate pitanja, onda ću govoriti o daljim akcijama. Ako postoji, pitajte. Otvoriću nasledni slučaj tako da u zakonskom roku Vi, Nikita Viktorović, možete dobiti sve što je zakonski propisano. Pripremio sam vam dokumente za potpis kako bih mogao da zastupam vaše interese.

Par je izašao iz kancelarije zbunjen, ali srećan, posebno Irina.

– Nikita, u mojoj glavi se ne uklapa, šta smo sada multimilioneri?šapnula je.

Tada im nije moglo ni pasti na pamet šta ih čeka dalje.

30 godina pre nasledstva
– Lena, sutra ću razgovarati sa suprugom. U pravu si, tako više ne može da se nastavi. Sin je samo žao, srce boli što će ostati bez oca. Viktor Mihaйlovič je zagrlio ženu.

Njihova romansa je počela brzo i trajala je već treću godinu. Njegova žena je saznala za ovu vezu, došla je do rukovodstva da bi razumela svog supruga, ali je sve bilo uzaludno. Učinila je samo gore. Njen muž je odlučio da ode kod Elene. Otišao bi i ranije, ali u braku je rođen sin Nikitka, za koga je otac bio veoma privržen.

U zemlji su se pripremale promene, preduzeće na kojem je radio Viktor Mihaйlovič se raspadalo, a Elena je posedovala komercijalnu čujku i brzo se orijentisala u promenljivoj stvarnosti. Organizovala je firmu za snabdevanje robom iz inostranstva. Ništa posebno — kolačići, slatkiši, hrana za bebe. Viktor Mihaйlovič je tamo dobio poziciju računovođa. Pavel Andreevič, tada se još uvek samo Pavel bavio pravnim pitanjima.

Njihove stvari su brzo krenule uzbrdo. Potražnja je bila ogromna i već dve godine kasnije radili su širom centralne Rusije. Elena je volela Viktora i sama je insistirala da stan ostavi svojoj ženi i Sinu. Nikada mu nije zabranila komunikaciju sa Nikitom, ali bivša supruga je bila odlučno protiv, pa je dečaka video samo izdaleka.

Ali njihov srećan život nakon nekoliko godina zasjenio je Eleninu dijagnozu. Otkrili su joj onkologiju i morala je da se odvoji od posla. Tokom lečenja, rukovodstvo je prešlo na Viktora. Do poslednjeg trenutka, Elena je bila pored svog muža i pomagala mu je da uđe u posao. Viktor se nadao da će lečenje Lene pomoći i odbio je čak da dopusti misli da joj to neće pomoći.

Ali Lena nije. Uspešan biznismen i udovik postao je željeni plen mnogih zaposlenih u kompaniji. Jedna od njih je imala sreće. Valja je bila dvadeset pet godina mlađa i tek pre godinu dana zaposlila se u kompaniji.

Čula je mnogo o odnosu između supervizora i njegovog supružnika. Neki zaposleni su radili skoro od dana osnivanja i stalno su pričali priče kojima su bili svedoci. Valentina je sve slušala veoma pažljivo i, kada je saznala da Elena više nema, mislila je da je vreme da deluje.

Sve je tačno izračunala. Dok su drugi pokušavali da pokažu svoje znanje u italijanskoj i mediteranskoj kuhinji, birajući odgovarajuće restorane za sastanke, ako ih je iznenada Viktor Mihaйlovič pozvao, Valeći na jedan od praznika, doneo je soljenje i pekao pitu za zajednički sto.

Zatim je sa šefom tokom ručka podelila domaće kotlete i već od tog dana Valja je redovno pripremala večere za šefa, a on se nije odupreo. A nekako je i sam Viktor pozvao Valu na večeru, izabrala je gruzijski restoran, jer je znala da šef voli da jede, posebno je poštovao jagnjetinu.

Godinu dana kasnije, Valja je postala i sekretar i lični pomoćnik Viktora Mihaйlovića, njegov sekretar je uspešno otišao u dekret za Vali.
– Vej, ti si uredniji sa Valejom-jednom mu je rekao Pavel Andreevič, on je iskrinno brinuo za prijatelja udovca. – Mlada je za tebe, zašto ti je to sve? Jedno je, dakle, jednom, a drugo-u vezi sa tako posebnim. Devojka je promišljena, vrlo klizava.

Ali Vitija ga nije poslušao i učinio je na svoj način. Mesec dana kasnije, Valentina se preselila kod Viktora da živi, ali nije zvanično oformio odnose sa njom.

Još godinu dana kasnije, Valja je rodila sina. da bi se nekako sprijateljila sa Viktorovim advokatom, predložila je da se sin zove po njegovom prijatelju Pavlu. Viktor se naravno složio. Ali, koliko god valja pokušavala da odvuče Viktora u ZAGS, nije uspela.

Nakon što je Viktor Mihaйlovič nestao, Valentina je zajedno sa sinom ostala da živi u istom stanu u kojem je živela i pre toga.

– To je takva priča, Nikita Viktorović-Pavel Andreevič je kratko ispričao Nikiti priču o Valentini i njegovom ocu
– Ona nema zakonska prava na ovaj životni prostor. U ovom slučaju postoji samo etičko pitanje Da li ćete pregovarati o deložaciji ili dozvoliti da živite dalje. Ako odlučite da deložirate – imate puno pravo na to i niko to neće moći da spreči-Pavel Andreevič je raširio ruke.- Zavisi samo od vas…

Bila je subota i Nikita je već vozio na adresu koju je naveo advokat. Upozorio je Valentinu na posetu. Stan se nalazio u luxuznom stambenom komplexu klupskog tipa. Obezbeđenje, svoj ribnjak, pa čak i zoološki vrt. Takve kuće je video samo na slikama.

Vrata je otvorila spektakularna brineta XNUMX godina sa dugim nogama i impozantnim poprsjem. Nosila je samo lagani ogrtač. Očigledno se temeljno pripremala za ovaj susret sa naslednikom.

– To znači šta, Nikita, čudno, ali Vita mi nikada nije rekao o tebi-Promurlikala Valentina. – Usput, prilično ličite na svog oca, samo zapanjujuće. Prođi. Želite čaj? Kafa? Nešto jače?

Valentina je ljubazno klimnula glavom u stan, a Nikita je ušla. Slične stanove Nikita je video samo u serijalima u kojima je njegova žena bila zaljubljena. I nisam mogao da shvatim da je to sada sve-njegovo! Gospodar tog sjaja je on.

Nikita je prošla kroz stan. Tri sobe, skupi nameštaj, šik pogled na ribnjak.

– Pa šta da vam ponudim? pitala je Valentina.

– Vode, molim vas-odgovorio je Nikita iznenada promuklim glasom.

Valentina je izvadila bocu iz mini frižidera, sipala je u čašu, položila led i ispružila čašu Nikiti, a sama se smestila u stolicu, što je više moguće izložila svoje istaknute noge.

– Hajde. Da li ste došli da me izbacite iz stana sa sinom napolje? – pitala je Valentina, gledajući Nikitu pravo u oči
– Zašto tako grubo? – Nikita je ispucala vodu, pokušavajući da ne vidi mnogo Valentine noge.

Kada mu je advokat ispričao priču o Ocu i Valentini, on ga je osudio, ali sada kada je video ovu ženu pred sobom, počeo je da razume zašto joj tata nije odoleo. On je i sam skoro podlegao iskušenju, barem je u mislima već prevario svoju ženu. A takođe je bio veoma srećan što Ira nije u blizini, sigurno ne bi bila oduševljena ovim spektaklom.

– Došao sam da se dogovorim. Ne želim da te povredim ni svog polubrata. Usput, gde je tvoj sin? – pitao je Nikita

“On je kod dadilje”, odgovorila je Valentina. Ustala je, graciozno prošla pored Nikite do bara, izvukla je “Prosekko”, uprkos tome što nije bilo još dvanaest, natočila je sebi punu čašu.

– Odlučio sam da dete ne bi trebalo da bude prisutno. Prvo, nisam znala šta da očekujem od vas, možda biste odmah došli sa policijom”, rekla je Valentina i koketirala.

– Ja sve razumem da sam pravno-ja Viktoru Mihajloviču-niko-nastavila je Valja. – Ali Bio sam s njim do samog kraja. Rodila mu je sina … dečak je već navikao da živi ovde. To je njegov svet-vrtić, prijatelji na igralištu… Nadam se da me razumete.

Razumem, složio se Nikita, koji se nije mogao fokusirati na teške argumente.

Valentina je, u međuvremenu, ustala iz fotelje, Nikita je mislila da je otišla da napuni čašu, ali se približila Nikiti.

– Nikita, tvoj otac je bio veoma plemenit čovek-šapnula je Valentina. – A vi ste vrlo slični njemu. Neverovatno slični…

Nikita je bila uznemirena. Prestravljen je shvatio da će situacija izmaći kontroli.

– Šta se ovde dešava?! – kako je grmljavina usred vedrog neba odjeknula u dnevnoj sobi glas njegove žene.
“Hvala Bogu! uspeo je da prođe kroz Nikitinu glavu. Ira se pojavila na vreme.

Valja se osvrnula. Na pragu dnevne sobe, sa rukama u bokovima, stajala je žena. Valentina je jednom odustala od Nikite.

– Ko si ti i kako si došao ovde? – Valja je krenula prema nepozvanom gostu.

– Ja sam supruga naslednika-izvestila je besna žena. – I veoma sam zainteresovan za ono što radite ovde!

Prošetala je po dnevnoj sobi, ugledala se, a zatim se ponovo približila Nikiti i Valentini. Pogledavši u čašu svog muža, shvatila je da je pio vodu.

– Vrata se moraju zaključati, građanine-rekla je okrenuvši se Valentini, a zatim je ponovo pogledala Nikitu.

– Pa, Valja? Jesam li se dobro setio?

Valentina je klimnula glavom.

– U redu… dakle, valja, moj muž Nikita je legitimni naslednik ovog stana. – Molimo vas da u roku od tri dana oslobodite stan. Nikita moja je plemenita osoba, pa vam obećavamo da vas nećemo ostaviti na ulici čim se reše sve formalnosti sa nasledstvom i potvrdi da Vam Viktor Mihajlović ništa nije ostavio, Nikita će rešiti vaše pitanje sa stanovanjem. Naravno, to neće biti smeštaj sličnog nivoa, ali sigurno nešto pristojno. Ima li pitanja?

– A zašto naslednik ćuti, možda ima drugačije mišljenje?- pitala je valja sa drskošću.

– Nasledniče, šta imaš? Drugo mišljenje o tome?- Ira je toliko pogledala svog muža da je on samo potresao glavu, jedem do sada je bilo sramota zbog scene kojoj je žena svedočila.

– Ne, Irina je tačno rekla…mi … to … idemo … zbogom. – Nikita je ustao i krenuo ka izlazu.

“Zbogom”, rekla je Valja skoro naraspev, gledajući supružnike.

– Tri dana! Irina je vikala pre nego što je zalupila vrata.

***

– Pa ti i muški pas! U tatu, očigledno?! – navukla se preko muža, jedva su se našli na ulici.
– Ulazim, gledam … plivaš … oko je vlažno, pljuvačka teče, samo ne kaplje… Ugh! Bio si spreman da skočiš na nju.

– Ne, Ir, čak ni u mislima nije bilo-Nikita se nesigurno opravdavao.

– Pesma je nedostajala ” Pomozi mi, pomozi mi!, Irina se nije odbacila. – I ogrtač sa bisernim dugmadima. Osećao sam se kao da vas ne mogu pustiti sami!

Nikita je pokušao da smiri svoju ženu, iako nije bio siguran da li će se žena pojaviti, da li će se odupreti ili ne.

– Sada na sve sastanke samo sa mnom! Irina je pomerila svoj ultimatum. – Nemate poverenja!

Nikita je poslušno pristao. Do večeri, Irina je prikovala muža scenom iz “brilijantne ruke”. Ona je pevala pesmu koju je već mrzeo, i zadirkivala je pokrete herojine. Nikita je bio besan, ali je shvatio da je Irina u velikoj meri u pravu. Stvarno je zamalo dao mahu.

A kasno uveče je zazvonio poziv. To je bio advokat Pavel Andreevič
– Nikita Viktorović, izvinite na kasnom pozivu… – glas advokata zvučao je alarmantno. – Dobio sam izvode iz banke – svi računi Viktora Mihajloviča su prazni.

– Šta? Kako?

– Izgleda da je sav novac povučen nakon smrti mog klijenta. Daću sve potrebne zahteve. Shvatićemo sve, samo sam hteo da vas obavestim.

“Hvala”, reče Nikita zbunjeno.

– Da se ne bi desilo sa vaše strane, odmah me obavestite — rekao mu je Pavel Andreevič, a Nikita mu je obećao.

U ovom trenutku čovek nije imao pojma da je to njegov poslednji razgovor sa advokatom njegovog oca.

“Da se ne bi desilo sa vaše strane, odmah me obavestite” reči koje je advokat Pavel Andreevič izgovorio kasno noću nisu izlazile iz Nikitine glave.

Sedeo je u potpunoj konfuziji u hodniku poslovnog centra ispred advokatske kancelarije. Pre nekoliko sati Nikita je saznao da je Pavel Andreevič bio u automobilskoj nesreći i da je u izuzetno teškom stanju.

Setio se Nikita i njihovog prvog sastanka, kada je advokat kasnio na sastanak i opravdao se da postoji neki problem sa automobilom.

“Novi automobil, i evo…”, tiho je ponavljao Nikita, gledajući pravo ispred sebe.

Pavel Andreevič je ostavljao utisak zdravog i spokojnog čoveka, nikada nije lihačio, pa su okolnosti ovog incidenta potresle ne samo Nikitu, već i sve koji su ga poznavali. Njegov automobil je ludom brzinom uleteo u oslonac nadvožnjaka. Pomoć je stigla na vreme i odveden je u bolnicu, nije se osvestio.

— Čini mi se da to nije samo tako-Irina prva je izrazila verziju koja se mučno vrtela u Nikitinoj glavi. – Tačno ti kažem! Neko zaista ne želi da ste vi ti koji ste dobili nasledstvo svog oca.

“Tada bi bilo logičnije ukloniti me”, rekao je Nikita sa sumnjom.

– Samo je Pavel Andreevič znao sve o delima tvog oca!

Nikita je odlučio da u rečima Irine postoji neki rezon, ali je odlučio da ne žuri sa svojim zaključcima.

***

Nije morao da traži novog advokata. Valerij je sam izašao na Nikitu
Bio je to simpatičan mladić godina, u ranim tridesetima. Pozvao je Nikitu, rekao da je učenik Pavla Andreeviča.

– Sigurno nisam profesionalac kakav je bio moj mentor, ali on me je mnogo naučio. Ali da li ćete raditi sa mnom, zavisi samo od vas.

Nikita se, bez oklevanja, složila. Iako mu je Irina u vezi sa tim organizovala pobunu.

– Zašto se nisi konsultovao sa mnom? Irina mu je rekla. – On je totalni dečak!

“Verujem mu”, reče Nikita tvrdoglavo.- Nekako verujem.

Valeri je bio prilično aktivan u tome. Pregledao je sve dokumente, uputio sve zahteve i ubrzo obavestio Nikitu da je premium automobil, koji je bio na listi nasledne imovine, poklonjen Valentini malo pre nego što je Viktor Mihajlović preminuo.

— Čudno je da je ova činjenica je isplivala baš upravo sada, – iznenađen i sam Valerij. — Auto navedeni u registar kao nasledstva.

Ovaj put je Valeu za razgovor otišao sam Valerije. On je bio mnogo više otporan na čarima pыšnogrudoй plavuša, vodio razgovor tiho i čak je hladno, a u isto vreme pitao zašto Valentine sa sinom još uvek nije izašao iz stana.

— Ja se još uvek nadam se da ćemo sa Nikitoй možemo nekako da se dogovore, – pokušala da prede Zaljubljenih.

– Interese Nikite Viktorovića sada zastupam ja-mirno joj je rekao Valerij. – Zato ćete morati da se iselite iz stana na insistiranje mog poslodavca. A što se tiče automobila, ja ću tražiti da se transakcija proveri. Dakle, vozilo će biti uhapšeno. Ako se ne pronađu prekršaji, hapšenje će biti ukinuto.

Nakon reči mladog advokata, Valentina je od meke mačke postala besna furija.