– Olja, u koliko sati treba da budeš na poslu sutra? – Anton je za večerom pitao svoju ženu.
– Rano, imamo komisiju.
Ne možeš li da odvedeš majku u bolnicu?
– Ne, bez opcija, samo napred.
– Tako da ću morati da se javim..
– A ja? Na kraju imate sestru — neka barem jednom odvoji vreme da se vozi sa majkom zbog svojih poslova, a ne da to radimo. Dovoljno je već da smo je u poslednjih nekoliko godina u potpunosti sadržali, tačnije ja. – Olga je ustala za stolom, očistila posuđe. – Umorna, ne zaboravite da sve očistite posle sebe, Ja spavam.
Kako je Olga umorna U poslednjih godinu dana! Nikada nije bila na odmoru, radila je gotovo bez vikenda i izdahnula. Posebno je bilo teško nakon što je Anton otpušten. Na Oline su ležale nepodmirene kredite i kućne troškove. I muž je pokušao da pomogne majci: onda je morala da kupi lekove, da pomogne u plaćanju stana, onda su čizme bile potrebne nove.
Sav novac koji je Olga toliko teško štedela tokom poslednjih sedam godina — sve vreme dok je bila udata za Antona-skoro je ispario. Samo je saznala za to kada je pogledala u sef da bi uzela novac za popravku automobila, a onda je videla da je gotovo da nema uštede.
– Tos, zašto si uzeo novac iz sefa? pitala je Olga svog muža kada se vratio iz sportske dvorane.
Iako Anton nije radio, nije menjao svoje navike: preferirao je ručak u kafiću, tri puta nedeljno posećivao teretanu, a vikendom je voleo da sedi u sportskom baru, gleda emisiju utakmice u društvu prijatelja.
Olga nije volela sve to, ali Anton je uveravao da se naporno bavi traženjem posla, sastavio je biografiju i otišao na intervjue, ali do sada ništa dostojno ne pada: plata je suza, raspored je neprikladan, onda mesto nećete stići.
Vreme je brzo letelo, skoro devet meseci Olga je odvukla porodicu na sebe
A sada još nema uštede. A ona je toliko sanjao da će se odatle malo denьžat i ide bar na nedelju dana, čak i ne u Tursku, u običan sanatorijuma — odspava, samo da niko ne vidi i ne čuje. Ali sada i auto pokvario, novac je ponestalo, i sve svoje snove su otišli pepeo.
—Toos! Šta si ti ne čuješ?
— Čujem, zašto viče nešto. Pa odakle ja ću da uzme novac? Imam na kreditke odavno ništa ne, isti treba napuniti. Mama je pre nedelju dana pozvala, zamolila zamrzivač da kupi, sećaš se, razgovarali smo sa tobom? Da do sezone kupićemo…
– Anton, jesi li uopšte normalan? Šta znači razgovarati? Tada ste još radili, okolnosti su bile drugačije! A ako ste počeli da uzimate novac iz kasice prasice, iz moje kasice prasice, možda bi trebalo da me obavestite?
– Zdraste-došli smo! I mislio sam da imamo sve zajedničko. Kada ste još studirali u Institutu, uzeo sam novac koji sam uštedeo za televizor i kupio mašinu za pranje veša, nisam vam ništa pokazao!
– Da, Kupio sam mašinu, jer sam mučio pranje na rukama, između ostalog, i tvoje stvari, i posteljinu! Na Figi nam je bio potreban TV u tim uslovima?
– Ipak, ni meni nisi ništa rekao.
– Zašto to upoređuješ? To su potpuno različite situacije. Da ste uzeli taj novac za ono što je potrebno našoj porodici, ne bih vam rekao reči, ali ste ga potrošili na svoje hotele i na majku! Da li bi ona, bez zamrzivača, preživela ovo leto?
– Zašto mi pričaš u takvom tonu?
– Tos, kako da razgovaram sa tobom? Potrošio si moju ušteđevinu, a ti ne radiš, već sve troškove za mene.
– Jasno, da li ćete sada svaki dan to zameriti? – ogorčeno se okrenuo prema Antonovom prozoru.
U tom trenutku mu je zazvonio telefon.
– Da, mama! Da, Sećam se da ćemo sve rešiti sledeće nedelje. Ne brini!
– Šta ti odlučuješ da se opet okupiš, rešavaču? Već sam rešio!
– Bez tebe ću to shvatiti – zlobno je odgovorio muž i izašao iz sobe.
Olga je sebi skuvala čaj, morala je da razmisli šta dalje da radi, jer na način na koji su stvari sada potpuno nije bila zadovoljna.
Prošle su dve nedelje
– Olja, ustani, šta budilnik ne čuješ? Anton je pokušao da probudi suprugu.
Otvorila je oči.
– Ole, šta spavaš? Već osam! I treba mi dvadeset hiljada,
— Ne treba mi nigde i nemam novca, Olga se prevrnula na drugu stranu.
– Nisam shvatio koliko novca nema? Olja!
– Pusti me da spavam. Prvi put u godini mogu li da spavam?
– Uzeo si odmor? Evo ti Bravo! Vrlo na vreme!
– Nisam uzeo odsustvo, dao sam otkaz. Mogu li sada spavati?
– Šta si uradila? Odustala? A spavanje se okupilo? – Anton je vikao.
– Da, Dao sam otkaz i želim da spavam. Mogu li? Sva pitanja posle!
– Ne, Olja, pitanja-sada! Danas mi treba novac! Čak ni automobil nemam šta da napunim. I mama mora!
– Imali ste dovoljno vremena da zaradite novac za svoje troškove i za svoje majke. – Olja je sedela na krevetu. – Po svemu sudeći spavaj mi ne daješ…
Ustala je, bacila ogrtač i otišla pod tuš. Kada je izašla u kuhinju, muž je pio kafu. Anton je bio jako iznerviran. Olga je, nasuprot tome, bila opuštena i mirna.
Skuvala je sebi šolju aromatičnog čaja i prišla prozoru
– Vreme je tako lepo, srećan sam, da, usput, odlazim sutra, neću biti skoro dve nedelje.
– Jedna vest je zanimljivija od druge! Gde?
– Anton, shvatio sam da više ne mogu, nemam snage. Moram da se oporavim. Uzeo sam put do sanatorijuma. Voda mineralnim pićem, slično masaži, svež vazduh.
– U redu, tako si odlučila! I tačno kada nam uopšte nije ostalo novca?
– Ne razumem kakve tvrdnje imate prema meni? Godinu dana sam orao kao proklet, od tebe ni pomoć ni podrška, samo zahtevi! Nisam gvozdeni Fenix, Umoran sam! I skoro godinu dana ne možete odlučiti o poslu. Razmislite, za skoro dvanaest meseci niste doneli rublju! Rublja!!!
– Tražim, da li sam kriv što nema normalnog posla?
– To znači da je trebalo da se smestite na nenormalnu, makar samo privremeno.
– Daj mi dvadeset hiljada i otišao sam.
– Anton, nemam novca da ti dam.
– Našao sam putnicu?
– Poslednji je dao, nema više.
Anton je skočio sa stola i krenuo ka izlazu. Olga je čekala da zatvori ulazna vrata, popila čaj i otišla da spakuje kofer.
***
– Olga, Anton je došao kod mene. Da li je to istina? – Svetlana Jurijevna je pozvala Ole posle večere
Njena svekrva je bila dominantna žena i drska koliko je Olga uspela da je prepozna. Ali ona se nije odmah pokazala sa ove strane. Prvo vreme, naprotiv, bila je indikativno meka i razumljiva žena.
Ako joj je bila potrebna pomoć, pitala ju je uredno, bez pritiska, a zatim se nekoliko puta zahvalila. Ali godinu dana kasnije, uz malo, zahtevi su postali uporniji, a onda su se uopšte pretvorili u zahteve.
Kada je saznala da je Olga dobila unapređenje, Svetlana Jurijevna je sve svoje troškove prenela na ramena sina i snahe, ali je u stvari sve platila snaha.
– Zdravo Svetlana Jurijevna, ako ste o mom radu, onda sam, da, napustila posao. Ako ste o sanatorijumu — takođe istina.
– Kako ste vi napustili posao, a na šta ćemo živeti-da li ste razmišljali o tome? vrisnula je svekrva u cev.
– Čini mi se da bi ovo pitanje trebalo da se obratite sinu.
– Olga, to je bezobzirno delo sa tvoje strane. Ponašaš se krajnje neodgovorno! Ti si, pre nego što si odlučio da odustaneš, morao da razmisliš o svima nama, a ne samo o sebi! A sanatorijum je tvoj sada, Oh, kako ne na vreme! – svekrva je počela da kažnjava snahu.
– Mogu li sam da shvatim?
– Antonu je sada veoma teško, ne može naći posao, a ti se tako ponašaš!
— Kao što sam se vozim, Svetlana I.? Ja sam godinu dana radim na sve vaša porodica! Anton čak i na drugog posla nije dobio posao! A ja sam godinu dana bez odmora. On je sve odložena novac potrošio na to, da obezbedi sebi i udoban život! Ja sam umoran i želim da se odmori. Ja ne mogu više da radi u tom režimu!
— A šta da radim? Ja sam uzeo kredit za popravku kuće u zemlji, Anton, između ostalog, obećao da će pomoći sa isplatom!
— Pa, ja ne smeta, neka pomaže! Ne trošim njegov novac!
– Da li se šališ, Olga? Trenutno nema novca, nije mogao da mi donese petnaest hiljada danas, a ja imam uplatu za dva dana!
– Ne mogu ništa da pomognem! Da li ste razmišljali kada ste uzeli kredit? Morate računati na svoju snagu, a ne na moj novac!
– Olja, nisi u pravu! Tako postupati sa svojim rođacima je zlobno! Razmislite da kasnije ne morate da žalite! svekrva je spustila slušalicu,a Olga je nastavila sa prikupljanjem.
Anton se do poslednjeg nadao da je sve to neozbiljno, ali kada je Olja ustala u pet ujutru i naručila taxi do aerodroma, nije se šalio.
– Olja, hoćeš li ostaviti ključeve od automobila? – Anton je znao da je Olga uvek punila automobil pre nego što ga je stavila na parking.
– Ne, nemam ih.
– Nisam razumeo, gde je auto?
– Na parkingu, prodajem ga, a ključeve sam ostavio da se pokaže bez mene.
– Ole, objasni, molim te, šta se dešava?
– Anton, ništa se ne dešava, odlazim na odmor. Živeli ste godinu dana kako ste želeli, nisam vam postavio nijedno pitanje. A čak ste i mamu povezali sa rešavanjem naših pitanja! Uzgred, šta je još kredit za popravku vikendice? Zašto je to bilo potrebno? Sve vreme ste bili tamo tri puta!
– Mama je tražila pomoć!
– A…onda, naravno, pomozite… neću vam smetati!
– Mislio sam…
– Ne razmišljaj za mene! Odlučio sam da pomognem-računajte na sebe! Imam taxi, sve, zbogom!
– Napiši kako ćeš stići.
— U redu-Olga je izašla iz stana, ušla u taxi i odjednom se osećala tako srećno, tako slobodno!
***
– Olja, da li si tamo u svom sanatorijumu potpuno zaboravila da smo juče imali uplatu za stan?
Anton je rano ujutro pozvao Olgu.
Lidija Fedorovna me zove već od jutra, prebaci joj novac.
– Anton, nemam novca!
– Šališ se? Kako je to ne? Šta si mislila kad si otišla u svoj sanatorijum?
– A ti?
– Šta sam ja?
– O čemu ste razmišljali kada ste saznali da sam dao otkaz? Nije vam palo na pamet da razmišljate o plaćanju stanova?
Odakle mi novac?
– A ja? Rastavite se sami! – Olga je prekinula poziv i otišla na masažu.
Živela je u sanatorijumu skoro nedelju dana i volela je sve! Telefon je većinu vremena držala isključenim. Olga je šetala, posećivala procedure, čak je otišla na exkurziju. Sve vreme je pokušavala da pronađe odgovor samo na jedno pitanje :” šta dalje?”
A to pitanje se nije odnosilo na njen rad. Sa poslom, upravo je bila u redu. Priča o otpuštanju bila je za muža i njegovog rođaka. Upravo je uzela pun odmor nakon uspešnog završetka još jednog ozbiljnog projekta. Rukovodstvo je krenulo ka njoj.
Olgu je smetalo drugo – kako dalje živeti sa Antonom i da li uopšte treba živeti sa njim
Prve tri godine nakon venčanja bile su prilično dobre. Zajedno su sanjali o nečemu, tražili nešto, a onda je Olijeva karijera naglo porasla, a sa njom i plata. Olja nikada nije ukorila muža, on je takođe radio, trudio se, samo je imala malo više sreće.
Ali bolje rasla dela imala na radu, gore sa novcem postaje Anton. A šta je još gore bilo je sa novcem Anton, više Oli izbegli nepotrebne troškove— to je bio potreban novac da ga na majku, sestru, onda nećakom i tako u krug. Dok se radilo o manjim iznosima — jedna-dve hiljade, Olea nije prigovorio, ali kada iznosa postali isčislяtьsя desetinama hiljada, ona je počela da izraze Antonu svoje nezadovoljstvo, a on je sve vreme našao razlog zašto bi trebalo da im pomogne.
Nakon što je Anton ostao bez posla, sve je postalo potpuno loše.
Njen odlazak – bio je pokušaj da se misli urede, da se sve sagleda spolja, da se možda skupi hrabrost i donese ne najneugodnija, ali ispravna odluka.
***
– Da te upoznam sutra? – Anton je pozvao Olgu uoči povratka sa odmora
– Ne, doći ću sam, nema smisla.
– Imam vesti-zaposlio sam se.
– Drago mi je zbog tebe!
Anton je čekao Olgu i nameravao je da se pomiri sa njom. Očistio se, pripremio večeru, pa čak i kupio cveće koje je sada obojeno u vazi na stolu.
Olja je ušla u stan, kuća je mirisala na prženi krompir i piletinu sa belim lukom. “Moram, čekao sam!”pomislila je u sebi. Anton je izašao da upozna ženu u hodniku.
– Sa dolaskom!
– Hvala!
Kako si se odmorila?
– Lepo, voleo bih da produžim…
– Pripremio sam večeru!
– Sjajno!
Olga je oprala ruke, presvukla se i došla u kuhinju. U vazi je stajalo njeno omiljeno cveće.
– To si ti!- Anton je pokazao na buket.
– Hvala. Odakle dolazi novac?
– Tako sam rekao, zaposlio se. U početku — plata je mala, ali u perspektivi — trebalo bi da bude u redu.
– Dobro.
– Ole, hoćemo li se sve popraviti?
– Slušaj, Antone, mnogo sam razmišljala. Došla sam da ti kažem da ću neko vreme živeti sa roditeljima. Čak sam i tamo doneo stvari, kao što vidite, došao sam sa jednom torbom. Mislim da je i vama bolje da se vratite mami da ne platite ovaj stan. Jer ne znam kako ćemo se dalje slagati. Iskreno. Ne isključujem da ću podneti zahtev za razvod.
– Ole, jesi li našao nekoga?
– Može se tako reći. Našao sam se. Umorna sam od povlačenja cele porodice. Umorna od tebe i tvoje veze. Znaš, nisam mogao ni da dam dostojan poklon Ocu za godišnjicu, ali tvoja mama nije znala da odbije ništa. Želim te …
Ali Anton joj nije dozvolio da se dočepa:
– Samo si me zaljubila! Majka je u pravu, ti si sebična osoba koja ne ceni ono što ima. I na prvim poteškoćama i neprijatnostima, umesto da ih zajedno prođemo i podržimo, samo sam pobegla!
Ola je zurila u Antona i nije verovala da je ispred nje odrastao čovek koga je nekada zaista volela! Sada ju je podsetio na raspoloženog dečaka kome je zabranjeno gledanje televizije.
– Opet si odlučila sve sama! A ti si me pitala-Da li sam spremna da se preselim kod majke? Da li želim da se preselim tamo? Šta mislim o tome da se raziđem?
Anton, zašto bih to pitao? Ako je to moja odluka i samo vam kažem kako ću živeti dalje. I glas, samo zato što smo još uvek u braku. Ne bi bili u braku, možda to ne bi bio razgovor!
– Ne možeš mi to učiniti! Sa nama!
– Mogu. OK, vreme je da se spakujem.
Olga je izvadila neke velike karirane torbe. Trebalo joj je nekoliko sati da spakuje svoje stvari. Sve to vreme Anton je vikao na nju, priznavao ljubav, krivio, tražio oproštaj.
Olga se, međutim, sve više uhvatila kako razmišlja o tome kako bi uopšte mogla da živi sa ovom osobom toliko godina i da ne primeti ono što je postalo tako očigledno prošle godine. Objašnjenje je bilo samo jedno — zaista ga je nekada volela.
