– Katusha, gde ideš?
– Bako, idem u šumu! Nabavljam korov, lečiću te”, odgovorila je unuka.
– Šta izmišljaš? Popiću tabletu i ozdraviti. I bolje je da sediš kod kuće u toj dobi. Čuo sam na radiju? Zeki je rekao da su pobegli iz zatvora.
Smejući se, Katja je udarila babulu u nos i rekla::
– Oh, misliš da su se zadržali u našoj šumi? Ti, babule, slušaš sve, a onda ti se drugačije meri. Ne brini, sve će biti u redu sa mnom!
Gledajući unuku koja je krenula pravo u šumu, uljana Nikitična je osećala uznemirenost na duši. Dovedi je pre par godina. Roditelji devojčice su nestali, a baba je primila 11-godišnju unuku. Katja je bila neobično dete od detinjstva. Lečila je životinje, ptice, pronalazeći lekovito bilje. Kada je došla u selo kod babule, počela je da pomaže i ljudima.
Šuma je započela gotovo odmah iza sela. Šetajući stazom, devojčica je čula:
– Katja! Da li ste iza gljiva?
Zaustavivši se, videla je komšiju.
– Za gljivama je rano, ujače Miša. Početak leta”, nasmejala se Katja. – Korov za bolesnu baku treba da se koristi.
– To je dobra stvar. Baku je neophodno lečiti – odgovorio je Mihail. – A ti nećeš da pogledaš moju kravu? Ne dozvoljava iz nekog razloga. Čuo sam da ste te godine spasili pastuva kod semenskih. Možda će ti lekovi i moj stomak biti korisni? Neću ostati u dugu.
– Ujka Miš, naravno da ću pogledati. Živimo u istom selu, pa ne vidite? – rekla je Katja.
Kada je ušla u šumu, devojčica nije primetila koliko je daleko ušla u gluš. Torbica je već sakupila dovoljno različitih biljaka. Les Katju nije plašio. Znala je da odredi gde je sever, gde je jug, i uvek je brzo izlazila iz šumskog Roša. Nakon što je vezala gustu vreću bilja, krenula je prema svom selu. Iz nekog razloga, celim telom, Katja je iznenada osetila opasnost. Sećajući se razgovora sa bakom o zecima, devojčica je odbacila. Ne, u ovoj šumi ih ne može biti! Onda je pala i udarila koleno. Podignuvši glavu, Katja se srela sa nepoznatim muškarcem.
– Vau, kakvu sam zver našao! – uzviknuo je bradati stranac. – Hajde, ustani već.
Pogađajući ko je ispred nje, Katia je ustala.
Čovek je pokazao nožem gde da ide dalje. Ubrzo su došli na Poljanu, gde su se nalazila još trojica kao što je on. Jedan, najmlađi, 20 godina je ležao na travi sa krvarenjem.
– Gde si je našao? – iznenadio se jedan od muškaraca.
– Gde, u šumi!
Zašto si je doveo?
– Da ne kažem iznenada nekome o nama!
– To je ono što, ispada,imamo i taoca? – progovorio je drugi.
– Umukni već-naredio je bradati. Zatim, gurnuvši Katju, rekao joj je:
– A ti sediš ovde i ne kopaj. U suprotnom će biti gore. Mogu li da prerežem grlo, shvatila sam?
Devojčica je klimnula glavom. Ona je, ne odvajajući se, posmatrala mladog zeka. Dok su se trojica muškaraca svađala oko nečega, Katia se oprezno prikrala ranjenom dečku. Očigledno je izgubio puno krvi. Devojčica mu je pažljivo okrenula nogu. Zatim, nakon što je izvadila travu iz torbe, počela je da ih kotrlja u rukama i nanosi na ranu. Muškarci su je prijateljski pogledali, ali nisu ništa rekli.
Možete li napraviti toplu vodu? – pitala je Katja.
– Kako? Ako zapalimo vatru, dim će se odmah videti! odgovorio je jedan od zeka.
Neće videti. Vetar ne duva prema selu”, rekla je devojčica. – Tvoj drug će umreti ako ne popije taj zavar.
– Pa, to je to. Hajde da uradimo kako ona kaže, inače ćemo i dalje uzeti greh-složio se onaj koji nije bradat.
– Da, Stepa, spasimo čoveka, rekao je drugi.
Katja je shvatila da je Stepa glavni od njih. Izgleda da je on taj koji je organizovao njihov beg. Dok se Stepa skrivao u grmlju, tražeći vodu za čaj, muškarci su tiho progovorili među sobom:
Gde smo sada? Za devojku će sada morati da sedi.
– I ja sam za isto, ali ne možemo da pobegnemo od stepe.
Tada je Katja intervenisala:
– Hajde, uspavaćemo ga?
Iznenada se iz grmlja pojavila Stepa. Sumnjičavo je pogledao muškarce. Katia se okrenula, pretvarajući se da leči bolesnog momka.
Voda je ubrzo proključala. Devojčica je svima skuvala čaj i pružila društvu muškaraca:
Popijte piće. Snaga će se povećati.
– A ti, šta, lekarka? – Nasmejao sam se sam.
– Skoro. Istina, moja baka je bolja od mene u bilju. Učim od nje! – odgovorila je Katja.
– Ali ti boli ne pokušavaj. Ipak, ovaj prijatelj se ne iscrpljuje, a mi ga nećemo nositi, rekao joj je Stepan.
Neočekivano, momak se zakašljao.
– Gde smo? pitao je.
– Oh, probudio sam se! – uzviknuo je jedan od zeka.
– Ko si ti? “nakon što je pogledao devojčicu, nastavio je mladić.
“Ja sam Katja”, slegnuvši ramenima, odgovorila je.
– Nema vremena da se ovde razdvojimo. Već smo otišli-zgrabivši nož, naredio je Stepan svima. Onda se pomerio. – Da li si mi nešto stavila u čaj, gadina?
A Stepan se srušio na zemlju.
– Vau! – uzviknuo je zek, gledajući starijeg kako Šiba. – Koliko će spavati?
– Dan, ne manje-rekla je Katja. – Onda će otići još par dana.
– Da li ćemo da odustanemo? Ipak će Nas naći-predložio je jedan od muškaraca.
“Odustajemo”, složio se drugi. – A ti, Katja, ćeš nas obavestiti? Koliko treba da ideš?
– Oko sat vremena do sela. Tamo, kao lokalitet. Za to se ne bojte, neće se probuditi. Evo, držite travu, zavarite još, tako da vaš drug iznenada nema groznicu.
Brzo je otišla kući.
… Prošlo je 8 godina. Katja je učila za felьdšera i pomagala ljudima i životinjama ne samo travama. Baka je odavno nestala. Devojka je živela sama u kući.
Danas je slobodan dan. Iz skoro svakog dvorišta čula se slatka izmaglica. Katja je napustila kuću, uzimajući kante. Na bunaru joj je zazvonio mladalački muški glas:
– Devojko, Mogu li ti pomoći? Tako krhka! Ne vucite teške kante!
Katia se osvrnula. Ispred nje je stajao nepoznati muškarac u 30-ima.
– Dobro, zar ti neće biti teško?
Smejući se, odgovorio je:
– Ne, ja sam gradski momak, ali to mi nije teško.
Tada su se sreli sa pogledom.
– Vadim, Jesi li to ti? pitala je Katja iznenađeno. Njegove oči pamtila je ceo život.
Mislio sam da me neće prepoznati. Dugo sam te tražio!
Pola sata kasnije sedeli su za stolom.
– Znate, tada sam bio zatvoren zbog borbe. Kada sam te video u šumi, odlučio sam da te više nikada ne odvedem u zatvor, rekao je mladić.
– I od tada nisam otišao toliko daleko u šumu! – devojka je podelila, a zatim predložila: – možda se poparite u tegli?
Vadim se nasmešio. Mesec dana kasnije, zajedno su otišli u grad. Čovek ju je dugo tražio da se zahvali. A ona je samo čekala da Vadim dođe i odvede je kod sebe.
