Tanja je zamišljeno gledala u venčani prsten na prstu, sećajući se kako ga je Ivan nosio pre samo šest meseci, obećavajući ljubav i vernost. Tada se činilo da su pred njima svetla budućnost i sreća. Ali leto se promenilo u jesen, a toplota porodičnog ognjišta postepeno se pretvorila u hladnoću i nerazumevanje.
Nakon venčanja, Tanja se preselila iz bučnog grada u selo, u staru kuću Ivana, koja mu je ostala od roditelja. Škripavi drveni podovi, stara peć i nedostatak pogodnosti u kući postali su joj nova, neobična stvarnost. Iako joj se urbani ritam života činio poznatijim, Tania je bila odlučna da se prilagodi. Ivan je obećao: s vremenom će se izvršiti popravke, voditi voda, postaviti gasni kotao. Tania je verovala njegovim rečima.
Advertisements
Ne brini, rekao je Ivan u hladnim večerima, kada se uvukla u plaid. – U proleće ćemo staviti grejanje, a zatim urediti kupatilo.
“Znam”, osmehnula se Tania dok se prikradala mužu. – Za sada je teško naviknuti se.
Gradski stan Tanja odlučio da se preda. Mali, ali udoban jednosoban stan u dobrom području brzo našla stanara — mladi par studenata. Novac od zakupa ona ne tratila na sebe: deo kopila, deo vkladыvala u poboljšanje ukupnog poljoprivredu — kupio mašinu za pranje veša i эlektroplitu da olakša svakodnevni život. Tanja je pokušavala, pomagala u poljoprivredi, učila da radi na krevetima, sadila krompir, pripremala konzerve. Ivan se nije bunio protiv toga, kao supruga rasporяžalasь dugo iznajmiti novcem. Sve dok nije došao trenutak za promene.
Prva anxioznost pojavila se na Ivanovom rođendanu. Njegova majka, Ana Mihaйlovna, koja je ranije skoro ne obraćala pažnju na Tanju, iznenada se zainteresovala za stan.
– A koliko stanari plaćaju? pitala je, pažljivo gledajući snahu.
Nije loše, odgovorila je tanja izbegavajući, ne želeći da ulazi u detalje.
– Verovatno trošite taj novac na sve gluposti-oštro je primetila svekrva.
“Mama”, prekinula je Anna Ivan, ” Tania je kupila veš mašinu i šporet. To je važno.
Ana je samo stisnula usne i utihnula, ali njen pogled je postao još hladniji. Od tada je svekrva počela stalno kritikovati Tanju: to zbog gradske odeće “neprikladne za selo”, žalila se susedima da je snaja previše nežna, iako je tanja uložila u rad ne manje od drugih.
Najneugodnije je počelo kasnije, kada je Ivanova majka počela da postavlja sina protiv svoje žene.
– Jesi li pravi čovek ili ko? – čula sam Tanju kako majka šapuće Ivanu. – Imate ženu sa novcem, a vi ste kao bez prava glasa.
– Kakav novac ima, Mame-mahao je Ivan. – Za stan dok štedimo.
– Pa, stan! – Hmikala je Ana. – A tvoja kuća se raspada: krov teče, šupa će se raspasti, a ona samo razmišlja o svom stanu.
Tania se trudila da ne obrati pažnju na ove razgovore, ali sumnje su rasle. Ivan je postao drugačiji: kada je ponudila nešto za kuću, on je bio mračan i odgovorio: “razmislimo”, “možda je bolje da se razmazimo na nešto drugo”.
Tema ulaganja u zajedničku stvar se sve više pojavljivala. Prvo je reč o traktoru.
– Možete li zamisliti kako bi bilo zgodno? Ivan je govorio gledajući u komšijski traktor. – Možete orati povrtnjak, doneti seno, a takođe pomoći komšijama i zaraditi malo novca.
“Ali to je skupo”, oprezno se usprotivila Tania. – Planirali smo da štedimo za popravke.
— To je takođe investicija-insistirao je muž. – Traktor-alat, ne igračka.
Tako je tanja potrošila skoro svu ušteđevinu na traktor. Zatim je došlo do proširenja kuće. A svekrva je predložila da cela porodica ode u sanatorijum — naravno, na račun taninskog novca.Ture za porodični odmor
Svako porodično okupljanje pretvorilo se u diskusiju o tome gde potrošiti sredstva iz Tanijevog stana. Niko nije krio da je reč o njenom novcu.
Jedne večeri su im došli Ivanovi rođaci — brat sa suprugom, rođak sa mužem, i, naravno, Ana Mihaйlovna, koja je unapred došla da pomogne da se postavi na sto.
Tanja je ceo dan kuvala: pekla pitu, pekla meso, pravila salate. Nadala se mirnom večeri, ali jedva su gosti sedeli za stolom i otpili prvi gutljaj dok je svekrva započela poznatu pesmu:
– Pa, šta, Vaniusha, odlučio gde da potroši tanina novac?
Tanja se napela, osećajući predstojeću oluju.
– Mama, dogovorili smo se — pokušao je da zaustavi Ivanovu majku.
Šta je to? ona je bila iznenađena. – Porodica je ovde. Ima li šta da se sakrije?
Ture za porodični odmor
“Nema tajni”, tiho je odgovorila Tania. – Odlučili smo da odložimo ovo pitanje. Prvo morate popraviti krov.
Šta da popravljam tamo, mahnuo je brat. – Bolje da je stan prodat, novac leži bez posla. Moraš da otvoriš svoj posao. Ovde Serega prodaje garažu sa alatima – mogao bi da popravi mašine.
“Tačno”, podržala je Anna. – Žena zarađuje novac,a muž dobija peni.
Tane je bila neprijatna. Ne zbog rasprave o njenom novcu, već zbog činjenice da je nisu doživljavali kao osobu, već kao novčanik.
“Žao mi je”, čvrsto je rekla Tania, ” ali neću prodati stan.
U sobi je vladala tišina.
– Zašto? – pitala je svekrva sa podsmehom.
– Zato što je to moja imovina. Želim da je sačuvam.
– Tania, mi smo porodica-rekao je Ivan zbunjeno. – Odlučujemo zajedno…ture za porodični odmor
– Mi smo porodica i ulažem u našu kuću. Ali stan je moje osiguranje. Nisam spremna da raskinem sa njom.
Ivan je pocrvenio, obuzdavajući bes.
– Šta znači “osiguranje”? – izbio sam od njega. – Ne veruješ mi?
Nije u tome stvar, odgovorila je Tania. – Samo…
– Misliš samo na sebe! – prekinuo je. – Pašem od jutra do noći, a ti štediš novac! Za poseban život?
“Nemojmo se svađati sa svima”, pitala je Tania, zadržavajući suze.
– Zašto ne? – majka je intervenisala. – Neka svi znaju kakva si ti žena. Samo razmišljaš o sebi!
Ivan je udario pesnicom po stolu, a tanjiri su zadrhtali.
Ture za porodični odmor
– Tako si nezahvalna! vrisnuo je. – Doveo sam te u kuću, obezbeđujem, a ti mi ne veruješ!
U sobi je visila ugnjetavajuća tišina. Tania je zurila u muža koji joj se činio stranim i hladnim. Odjednom je zahvatila usamljenost-u kući u kojoj je živela i radila osećala se kao stranac.
Izvini, tiho je rekla Tania i ustala. – Moram da izađem.
Izašla je u dvorište, zaustavila se kod Stare jabuke i tiho zaplakala.
“Zašto tako?”mislila je. – “Zašto želja da imate svoje izaziva toliko ljutnje? Zašto je moja ljubav prema porodici odbacivanje sebe?»
Posle te noći, Tanja nije bila zadovoljna scenama. Ivan se izvinio formalno i bez posebnog kajanja, obećao je da neće podizati temu stana. Ali nešto između njih je puklo.
Ranije je Tanja sanjala o deci, zamišljala njihovu srećnu budućnost. Sada su ti snovi izgledali daleko. Shvatila je-njenu slobodu pokušavaju da ograniče, njene snove da zamene tuđe.Ture za porodični odmor
Kada je Ivan u ponedeljak otišao na posao, Tania je pozvala stanare i zatražila da se stan oslobodi u roku od mesec dana — nameravala je da tamo živi sama.
Nikome nije rekla o svojim planovima, ali je shvatila: stan će ponovo postati njen dom, gde sama odlučuje kako da živi.
Odnos sa Ivanom je postao hladniji. Muž se sve više zadržavao kod majke, izbegavajući sastanak sa ženom. Tanja se bavila radom počela je da radi u lokalnoj školi, pomažući sa engleskim.
U kući su živeli kao komšije, deleći dužnosti u tišini. Ivan je popravljao ogradu, kolao drvo, Tanja je kuvala, čistila.
Svekrva je počela da se pojavljuje svaki dan, kao da je posmatra, čekajući da se”slomi”.
Dve nedelje nakon skandala, zazvonio je poziv. To je bila Ana Mihaйlovna, koja je želela da razgovara sa Tanom o stanu i porodičnim poslovima. Ali Tanja je čvrsto odbila da proda stan ili da oformi punomoćje za svog muža.
– Zašto tako tvrdoglava? – zavijala je svekrva. Tania je spustila slušalicu i osetila da je došlo vreme za akciju.
Nedelju dana kasnije, Tanja je uzela slobodan dan i otišla u grad da primi stan od stanara. Pregledao sam je-malo izbledele pozadine, ali udobnost i uobičajenu udobnost.
Kada se vratila, Tanja je shvatila da je odlučila da se promeni.
U ponedeljak, kada je Ivan otišao na posao, spakovala je stvari i otišla. Ostavio je u selu samo lične stvari kako ne bi stvorio razlog za optužbe.
Na stolu je ostala beleška: “umorna sam od toga da budem stranac u ovoj kući.”
Ivan je sve shvatio prekasno. Pošto nije našao ženu kod kuće, nazvao ju je, ali ona nije odgovorila.
Svekrva je samo bila zlobna, optužujući Tanju za sve grehe.
Tanja je izbrisala sve pozive i poruke i izabrala tišinu svoju zaštitu i put ka sebi.
U gradu se život polako popravljao. Tania se vratila u školu, kolege su toplo primile. Nije žalila zbog odluke-shvatila je da braniti svoje nije sebičnost, već poštovanje prema sebi.
Proleće je ispunjavalo grad zelenilom i cvećem, a u Tani je cvetao novi život — slobodan, pošten i stvaran.
