“Znate da ne morate da sedite ovde”, rekao je Makim svojoj ženi. “Zato mogu da predložim preseljenje u zemlju.”
U kom selu, Maxim? O čemu pričaš?
Tamaru nije bilo briga. Izdao ju je najbliži čovek. Počeli su da rade zajedno od nule. Tamara je prodala svoj stan, Maxim je prodao sobu u komunalnom stanu kako bi započeo sopstveni posao. Lutali smo po iznajmljenim sobama, štedeći na svemu. Na mnogo načina, zahvaljujući Tamarinoj sjajnoj glavi, uspeli su da ustanu i ustanu.
A onda se Mak osećao kao kralj. Tamara nije očekivala takvu zlobu od svog muža, pa nije primetila kako je postepeno sve prepisivala za sebe. Toliko je pametan da, da se razvod dogodio, Tamara ne bi dobila ništa. A kad je sve bilo spremno, podnela je zahtev za razvod.
– Makime, misliš da se sada ponašaš kao čovek? “Šta je to?”pitala je.
Muž krivo:
“Ne počinje. Odavno ste otišli iz posla, ja sam jedini koji sve radi, a vi sedite u pantalonama.
“Sami ste rekli da sada možete bez mene kako bih mogao da se odmorim i provedem vreme na sebi.”
– Muka mi je od ovog praznog brbljanja. U svakom slučaju, tu je neka kuća ili farma, a moj bivši šef ga je nasledio od mene. Sećate Se Ivanića? Setio se kako sam mu pomogao. Umro je, ali mi je poslao poruku. Samo vam odgovara. Pa, ako vam se ne sviđa, neće vam ostati ništa.
Tamara se ironično nasmešila. Sada nije sumnjala da će njen suprug učiniti upravo to. Osećam se kao da živim 12 godina sa muškarcem kojeg uopšte nisam poznavao.
– Ok, ali imam uslov: zvanično ćete mi predati farmu.
– Oh, to uopšte nije pitanje, platiti manje poreza.
Tamara više nije govorila ni reč, spakovala se i otišla u hotel. Odlučio sam da počnem ponovo. Nije važno da li su ruševine ili prazno mesto. Gledaće ga, ocenjivati ga i, ako ništa ne zaslužuje, vraćati se u grad, jedan ili drugi, i početi ispočetka.
***
Tamara sa zadovoljstvom gleda u automobil. Definitivno nema šta drugo da se postavi, pun je. Sve ostalo će biti prepušteno Maximu i njegovoj ljubavnici.…
Pa, ako bi se kladio na njenu inteligenciju i pomoć, onda bi trebao biti razočaran. Devojka nije bila očigledno sjajna. Ali imala je puno samoponižavanja. Tamara je videla ovu devojku nekoliko puta. Ako nisam pogrešila, bila je sekretarica svog supruga.
Maxim je predao papire, a Tomas ih je smirio.
“Sretno”, rekla je.
Muž se nasmejao.
“I ti si.”Možete mi poslati sliku krava u pozadini.
Tamara je ušla u automobil, ali nije odgovorila, samo je zatvorila vrata i otišla. Tek kad je izašao iz grada, zaustavio se i pustio da suze teku. Nije znao koliko plače. Probudio sam se iz zvuka dok je neko polako kucao kroz prozor.
– Kćer, jesi li dobro? Deda i ja sedimo na autobuskoj stanici, a vi plačete i plačete. Ne možete to učiniti.
Tamara je pogledala svoju sivu baku i uopšte nije razumela odakle dolazi. Tada sam video autobusku stanicu iza sebe u ogledalu i nasmešio se.
– U redu je, samo se nešto dogodilo.
Izašao je iz automobila. Baka je ponovo progovorila:
“I morali smo da posetimo komšiju.”Leži ovde u okružnoj bolnici, sam. Nema nikoga ko bi je posetio. Sada idemo sami kući. Ili smo možda ti i ja na putu? Idemo u Michalki.
Tamara je podigla obrve:
– Da li su to iste Mihalke, gde je farma?
“To su oni. Sada postoji samo jedno ime farme. Bivši vlasnik je mrtav, ali iz nekog razloga nema novog, niko ne dolazi. Ali ljudi rade iz navike. I zato što žalim za životinjama.
Tamara se nasmešila:
– Nećete verovati, ali ja ću otići u ovo selo. Sada ću pokloniti pakete i staviti vas.
Baka je sedela pored nje, a deda je sedeo na zadnjem sedištu. Hihotao se:
“Oh, već se osećam kao kutija ili pakovanje.”
Nakon malo vožnje, baka se vratila u Tamaru:
“A ti, moja ćerka, kako da ti kažem?”
– Tamara.
“To je dobro ime, dobro. A ja sam Valentina Egorovna, moj deda se zove Mihail Stepanovič.
– Lepo.
– I zadovoljni smo. Niko drugi to ne bi predložio, drhtali bismo u autobusu. Da li ste ovde sa poslom ili šta? Ne sećam se da sam ranije došao ovde.
Tamara radosno gleda svoju baku.:
– I ja sam novi vlasnik farme. Uzeo sam ga slučajno, ne znam ništa o tome. Možete li mi reći šta se dešava tokom vožnje? U svakom slučaju, šta znate o njoj?
Kad smo stigli tamo, Tamara je imala vremena da shvati mnoge stvari: ko je pucao sa farme, ko nije imao gotovo ništa, a ko je imao srce.
Ranije su mnoge prodavnice čuvale mleko sa farme, ali sada nema nikoga, ostalo je dvadesetak krava.
– Koliko?”Tamarine oči su se proširile. Mislio je da ih ima tri ili četiri.
– Bilo Ih je više, sve je gotovo. Ivanović je sadio polja, a krave su se dobro hranele. A ljudi su zarađivali dobar novac. A Tamara, šta misliš da ćeš raditi? Hoćete li ga prodati ili možda pokušati oživjeti?
– Pa, odlučićemo na licu mesta. Reci mi, još uvek imam kuću u novinama. Možete li mi pokazati gde je?
– Naravno, i vi ćete to saznati sami. On je jedini koji je ovde tako moderan.
Tamara je odahnula. Pa, bar je negde živeo, inače se plašio da će tamo biti neka koliba.
***
Prošla je godina. Tamara je prošla kroz farmu, sa svojih osamdeset krava koje su je sa zahvalnošću pogledale.
Toma je bila zadovoljna sobom. U početku, kada sam prvi put došao ovde, hteo sam da zatvorim oči i pobegnem odavde: nema hrane, na poljima nema ničega. Ali Tamara nije bila jedna od onih koja se onesvestila od poteškoća.
Da, morao sam da trčim, morao sam da se borim. Sav novac koji je imala sa njom otišao je da se hrani. Prodala je sav nakit i takođe investirala u farmu. I danas je mogao sa ponosom reći da mu je sve ispalo.
Prodaja je dobila zamah, pozivi su već dolazili iz susednih regiona, ljudi su želeli njihove proizvode, zaista su želeli nešto što još nisu počeli da rade. Na primer, prodavnica sira je još uvek bila u izgradnji.
Tomas je razmišljao o kupovini nekoliko automobila sa frižiderom kako bi se proizvodi mogli isporučivati tokom cele godine. Naravno, novi su i dalje malo skupi za nju, ali možete pogledati istrošene.
Tamara Igorevna! Tamara Igorevna! Žarulja, mlada žena koju je zaposlila kao medicinsku sestru, pojurila je prema njoj.
\
Svetlost je poticala iz velike porodice, roditelji su voleli da piju, a svetlost je sanjala da živi sama. Ali nije bilo posla,nije bilo ništa za odlazak u grad, a devojka je htela da skoro padne sama. Sada je bila neprepoznatljiva: bila je dobro obučena, oči su joj blistale, ne, ne, i bacila je torbu sa hranom roditeljima.
“Šta se dogodilo?”Tamara Je Pitala.
– Našao sam ga!
“Šta si našao, svetlo?”
Devojka je bila dobra: dobro obrazovana i pametna, ali bila je veoma emotivna.
– Pogledaj oglas. – Svetlost je pružila novine koje su imale kružnu reklamu za prodaju dve mašine sa frižiderima. Cena je bila atraktivna jer je prodaja bila hitna.
Tamara je detaljno proučavala text. Razumljivo je da ćete morati da pozovete stručnjaka koji razume automobile, ali cena je zaista primamljivo niska.
Odjednom se smrznuo, čak su se i novine u njenim rukama prestale kretati. Telefonski broj u oglasu bio je kancelarijski broj njenog bivšeg supruga. Tamara se kikoće: izgleda da joj ne ide tako dobro. Iako se možda obrnuto širi i kupuje veće automobile.
– Pozovite, uključite, Zakažite sastanak. Recite im da ćemo naplatiti 5% ako to nikome ne pokažu pred nama. A sada ću naći nekoga ko to može ceniti.
Tamara je imala novac na računu, trebala je automobile i uopšte joj nije bilo stalo da upozna svog muža—ništa lično, samo stvari. Tamara se gleda u ogledalo. Pa, to nije ništa: ovde u selu se skupila, zapalila i uopšte počela da izgleda zdravije i čvršće.
Pola sata kasnije stigao je čovek koji je preporučen kao najbolji automehaničar. Ivan ju je tako pažljivo pogledao da se Toma osramotio.
“Nešto nije u redu?”Gledaš me ovako…
– Žao mi je, ali nisam to očekivao. Znate, iz nekog razloga farma je povezana sa takvim… seoske žene u maramama i gumenim čizmama.
“Imam maramicu i čizme za posao”, rekla je Tamara. “Ali idem u grad, zašto mi trebaju tamo?”
Na putu mi je Ivan rekao da ima dve male radionice za popravku automobila. Izgubio sam ženu pre pet godina i slučajno sam to spomenuo, a Tamara to nije otkrila. Sve u svemu, bio je sjajan sagovornik. Tom je zaboravio zašto ide u grad.…
“Ivan, uspori ispred kancelarije”, pitala je.
– Stigli smo. Šta je sa tobom?
– Radio sam ovde. Kupiću auto od muža. Moj bivši muž. Više mu nisam trebao ni ja ni farma koju je slučajno dobio. Tako se odmah oslobodio mene i farme.
– Hajde, ne mogu da verujem. Pa, koja normalna osoba bi volela da dobrovoljno pusti nekoga poput tebe, a kamoli da te se otarasi? Idemo brzo, želim da vidim ovog idiota. Ivan je na trenutak ćutao, a onda se nasmešio. – Ne brini, biću sa tobom. Neću mu više dozvoliti da vam ukrade.
Tamara mu je bila veoma zahvalna. Činilo se da je vreme prošlo, ali sada sam se i dalje osećao nekako neprijatno.
***
– Makime, gde su ti klijenti? Pitala Je Alla.
Maxim je glasno uzdahnuo. U poslednje vreme sve što sam mogao je da uzdahnem. Četiri transakcije koje je Allohka pripremila su propale. Uvek je imala odgovor: “Pa, nisam ja kriva što su idioti.”
Novac je počeo da nedostaje, s obzirom da ga je Allohka potrošila neverovatnom brzinom. Automobili nisu bili prva stvar koju je Makim trebao prodati. U ovom trenutku nije imao ni novca da plati osoblju, čak i ako nije imao ništa.
– Makim, danas sam odseo u kući svoje prijateljice, ona radi u turističkoj agenciji. Dakle, ima sjajne ponude u poslednjem trenutku. Zamolio sam ih da ga poseduju do večeras.
“Zašto?”
“Kako to misliš, zašto?”Nisam bio nigde tri meseca i stidim se čak i pred prijateljima.
Mak je osećao da će explodirati.
– Alla, možete videti poziciju u kompaniji i u velikoj meri zahvaljujući vama.
– Ne. To je samo kombinacija okolnosti. Reci mi da tvoj bivši muž nikada nije pogrešio.
– Ako je Tamara pristala na dogovor, to je uvek bilo sto posto profitabilno.
“Zašto si onda pobegao od nje prema meni?”Pitala Je Alla.
Maxim je želeo da odgovori da mu je već sto puta bilo žao, ali pre nego što je mogao, to je bilo kucanje na vratima.
– Maxim Nikolajevič, neko je došao k tebi.
Mak je skočio i smrznuo se. Toma, njegova bivša supruga, ušla je u kancelariju. Da sam te sreo na ulici, verovatno te ne bih prepoznao. Pratio ju je čvrst čovek koji je ostavio utisak da je to njena lična straža.
– Zdravo, voleli bismo da vidimo automobile.
Makim je shvatio da je Tamara klijent koji je očekivao.
– Da, naravno. Idemo na parking.
Allohka je uzdahnula od nezadovoljstva, ali je ipak otišla sa njima, iako nije planirala. Maxim nije izdržao u liftu.:
– Tamara, zašto ti trebaju takvi automobili?
Nasmešila se:
“Oni su neophodni za posao, znate. Farma na koju ste me bacili pokazala se kao vrlo zanimljiva aktivnost. Pored toga, prilično je korisno. Sada se širimo, porudžbine dolaze izdaleka, a naši proizvodi ne podnose toplotu.
Makimova vilica je pala. Izašli su iz lifta i tek tada je mogao zatvoriti usta.
– Pa … evo automobila.
Čovek koji je bio sa Tamarom zasukao je rukave i otvorio kofer.
“Šta je to?”
– Alati. Moramo da proverimo šta nam prodajete.
Maxim je bio nervozan. Bila je to velika greška u jednoj od mašina koja je trebalo da izađe, ali Bravar ga je uverio da to neće biti otkriveno na ovaj način. Dakle, mora proći.
Pola sata kasnije, Ivan je položio svoje alate:
– Možeš uzeti taj auto. Neke stvari će, naravno, morati da se reše, ali u tome nema ničeg kritičnog. Ali ja to ne preporučujem, Tamara Igorevna. Šasija diše teško, malo duže i podići će se.
Mak je pocrvenio, a Allohka je odmah intervenisala.:
“O čemu dođavola pričaš?”Automobili su sjajni, ništa se neće podići. Ako ne razumete, nema šta da se kaže.
Ivan se podsmeva:
– Da li ćete pružiti dokumentarnu garanciju da ako se motor ne okrene hiljadu kilometara i ne pokvari, nadoknadićete nam sve troškove?
Alla je htela da se složi, ali je Max vikao:
– Umukni, molim te.
Alla ljutito gleda, a Mak klimne glavom:
– Verovatno si u pravu. Hoćete li ga uzeti jeftinije? Koliko ćete dati?
Automobili su podignuti sa velikim popustom. Tamara i Ivan su odavno otišli. Allohka, vičući u punoj meri, nazvao ga je gubitnikom i takođe pobegao. Maxim je sedeo u svojoj kancelariji i pio konjak.
Šta je postigao? Ima lepu ženu koja mu je užasno dosadna. I ne možete vratiti svog bivšeg…
Sudeći po izgledu koji joj je dečko dao, to je bilo dobro i u njenom ličnom životu. Maxim je bacio čašu konjaka u zid, spustio glavu na ruke i zaspao.
Ivan i Tamara se više nikada nisu rastali, a mesec dana kasnije seosko venčanje održano je na farmi. Godinu dana kasnije obeleženo je krštenje malog Srajka.
