Olena je umorno ušla u kuću. Suprug je ušao za njom. Nije joj se pričalo. Bila je iscrpljena jer je dan bio težak.
— Oljeno, moramo da razgovaramo — rekao je Viktor.
— Sada?
— Da, od sutra će se mnogo toga promeniti u našim životima. Ne želim da te postavim pred svršen čin. Želim unapred da te obavestim.
— Dobro, nadam se da želiš da objasniš zašto si danas propustio dogovor?
— Ne želim. Nije mi se svideo kupac. Ne želim da radim s njim. Odlučio sam da taj posao nije potreban. Ali, ne želim o tome da razgovaramo.
— A o čemu onda?
— Imam drugu ženu, već duže vreme. Život s tobom mi je odgovarao. Iskreno, nisam planirao da idem kod nje, ali pre nekoliko meseci ona mi je rodila sina. A ti to nisi mogla.
Olena se prisetila njihovog zajedničkog života. Upoznali su se na fakultetu, venčali, započeli zajednički biznis. Ubrzo su postigli uspeh, imali su novac, kupili stan, pa drugi. Ali dece nije bilo.
— Hoćeš da odeš kod nje?
— Ne. Hoću da ti odeš. Rekao sam ti već, imam sina. Naslednika. Treba nam stan. Sutra Oksana i moj sin dolaze ovde.
— Stani, šta znači sutra?
Ovo je i moj stan. Hoćeš da živiš sa ljubavnicom, izvoli. Hoćeš razvod, može. Ali imamo dosta imovine. Stan ćemo podeliti. Ako želiš da ga zadržiš, u redu, ali isplati mi moj deo. Osim toga, daj mi vremena da se spakujem i nađem novi smeštaj… A šta će biti s firmom?
— Ti me ne razumeš. Neću da delim ništa s tobom. Firma je na moje ime. Stan je, na žalost, na oboje, ali siguran sam da ću uspeti da ti uzmem sve. Upozoravam te, ne želim više da te vidim ni u ovoj kući, ni u svom životu. Sutra Oksana dolazi, i ako ne odneseš svoje stvari, samo ću ih izbaciti i promeniti brave.
Olena je izvadila jedan kofer. Pa drugi. Našla vreće i kutije. Ako već treba da pakuje stvari, spakovaće ih maksimalno. Viktor je, izgleda, zaspao. Olena je spakovala najvrednije posuđe, nekoliko antikvarnih predmeta. U tri sata noću otvorila je vrata spavaće sobe i upalila svetlo.
— Šta radiš? — Viktor je skočio.
— Pakujem stvari, naravno.
Ujutro je uzela telefon i počela da traži advokata. Viktor nije imao pristup njenim računima. Pronašla je advokata koji ju je mogao odmah primiti. Kratko mu je ispričala sve što se dogodilo u poslednja 24 sata.
— Izvinite, iskreno, očekivao sam da ću videti neku mladu trofejnu suprugu. A vi ste me iznenadili.
— Živite kako želite.
— Pitanje nije za vas. Nego za vašeg muža. Osim što je jednostavno bednik jer ostavlja ovakvu ženu, ne razumem šta očekuje. Stan je kupljen u braku, zajednička imovina. Firma takođe mora da se deli.
Olena je dodala:
— Moj novac je kod mene, auto je na mene, neću njegov auto. Zanima me stan, firma i vikendica.
— Vaš slučaj je lak za dobijanje. Ako želite, radiću s vama. Gde planirate da živite?
— Pokušaću da se vratim kući. Ako promeni brave, naći ću drugo mesto.
Advokat joj je dao ključeve svog drugog stana. Olena je prenoćila tamo. Ujutro je otišla do stana. Brave su promenjene. Na vrata je izašla mlada žena.
— Probudićeš mi dete. Ne viči. Viktora nema, sada je ovo moj dom.
Olena je kroz suze otišla. Sudski postupak je bio težak. Viktor se ponašao grozno, podmetao je dokumenta, širio laži o Oleni. Na kraju, Olena je predložila advokatu:
— Možda ostavimo firmu. Izboriću stan i vikendicu, pokrenuću novi posao.
Advokat ju je podržao.
Na kraju, Olena je predala Viktoru dokumentaciju koja je dokazivala da je on neplodan. Napustila je njihov park srećna jer ju je u daljini čekao advokat Aleksandar sa buketom ruža. Olena ga je zagrlila, znajući da je nova sreća pred njom.
