„Lida, objasni mi, šta sam ti uradila?“ pitao je dispečer, pogledavši je mrzovoljno.
„Ne izmišlјaj stvari koje nisu tačne“, odgovori Lida.
„Šta da izmišljam? Pa znaš dobro za ovog klijenta. Zar niko drugi ne može da ga vozi? Uvek me šalješ. Pored toga, gubi mi dva sata, a plaća gotovo ništa…“
Lida se okrenula prema njoj.
„Ako ti se ne sviđa naš način rada, promeni firmu. Samo nađi neku gde ima više muškaraca, pa bi se možda zabavljala“, rekla je Lida hladno.
Vera je ostala bez reči na trenutak, pa uzvratila: „Aha, dakle ljubomorna si na Sergeja?“
„Bože, na koga da budem ljubomorna ovde!“ uzvrati Lida. „Pomeri se, klijent čeka.“
Ovaj razgovor je nagovestio napetosti među njima, jer je Vera bila u teškoj situaciji – suočavala se sa ličnim gubicima, uključujući smrt svog muža, i problemima sa dugovima. Tokom tog dana, Vera je otišla po nalogu i pronašla ranjenog psa na putu, kojeg je odvezla kod svoje prijateljice veterinarke.
Nakon što je obavila tu uslugu, Vera je bila otpuštena iz taxi službe, što ju je dodatno frustriralo, ali nije imala mnogo izbora, jer je morala da zaradi. Pas je bio oštećen, ali nije bilo ozbiljnih povreda, što ju je umirilo.
Vera je odlučila da pomogne psu, kojeg je nazvala „Frumosul meu“ (Moj lepši), iako nije znala odakle potiče. Čudno je bilo što je pas izgledao kao da je odgajan od strane profesionalaca. Ubrzo je shvatila da je pas zapravo bio izgubljeni pas šefa njene taxi kompanije, čiji je život bio u vezi sa teškom situacijom sa njegovom kćerkom.
Kako je vreme prolazilo, Vera je imala dublje veze sa Glebom, šefom, i njegovom porodicom. Kroz sve to, ona se promenila i postala vlasnica taxi preduzeća, dok je Lida ostala raditi sa njom.
Na kraju, Vera i Gleb su se sve više povezivali, a Vera je uverila Lidu da ostane u firmi, jer su imali zajedničke ciljeve i izazove pred njima.
