Teško mi je biti tako manje idealna supruga kada su moja mama, baka i sestra tako savršene domaćice. Baka Mama je odgajana sa filozofijom da žena treba da ima vremena svuda. I kuća je čista, a hrana sveža, a košulje muža su izglađene, a domaći zadatak dece je završen. I što je najvažnije, žena treba da ima doprinos u porodičnom bюd žete, to jest, osim toga, ona takođe treba da ima vremena za posao. Sa istim raspoloženjem, mama nas je odgajala sa sestrom. Udala se pre mene i ima upravo to ponašanje, radi sve kao mama. Čak je i učila za pedagoga. Mama je super domaćica. Tata još uvek ne zna šta ima, gde leži. Majka je sve radila sama, i do ponoći je proveravala sveske. Ali ne krivim tatu. Imao je težak posao, kući se vraćao uglavnom kasno i vrlo umoran. Zarađivao je pristojno, dao nam je sestru i mene po stanu. Ali uprkos tome, mama je takođe radila. I nekako je sve uspela.
Nakon udaje, dugo sam se trudila da se ponašam na isti način. Ubrzo sam imao sina, i počeo sam da imam mnogo toga. Moj Muž je živeo sa roditeljima i navikao se da sve oko kuće radi žena. Svekrva ga je štitila od” babskih poslova”, kako je to nazvala. Skoro sve oko kuće bilo je na meni. Ja sam naro dila drugog. Imala sam tešku trudnoću i porođaj, i umesto da mi muž pomogne, postao je moja podrška, žalio se zbog pogrešne večere, na vreme ne oprane košulje. Stalno sam pokušavao, želeo sam da mu udovoljim.
Moje strpljenje i želja da budem savršena su nestali kada je moj sedamgodišnji sin odbio da očisti svoje igračke: babsko je to delo, uradićeš>>. Posle tih reči, krov mi se iselio. Čovek je imao sreće što se to dogodilo nekoliko sati pre njegovog dolaska. Smirila sam se, skupila misli i razgovarala s njim. Želeo sam da mu kažem da mi treba njegova podrška i pomoć
Samo treba da ne bacate svoje stvari, ne čistite, idite po namirnice, sedite sa decom sat vremena, tako da mogu da se tuširam na ljudski način. Deca od njega uzimaju primer.Nije me slušao: najbolja odbrana je napad, kako kažu. – Šta ne možeš da uradiš? Sedite kod kuće sa decom? Kuvati? Čišćenje? A ko bi to trebalo da radi? Radim, sediš kod kuće, u Uredbi. Da li želite da se bavim i babskim poslovima? A šta ćeš da radiš? A na kraju je izjavio da će se i bez mene nositi, a ja ću nestati bez njega. Odlučio sam da ga naučim lekciju.
Prestao sam da kuvam za njega, i da ga mazim, i da ga čistim. Nekada sam podučavao. Odlučila sam da se vratim na ovaj posao, samo što nisam imala sa kim da ostavim decu. I majka i sestra i baka sa svekrvom podržavale su muža.
– Moraš ići svuda. Kako smo uspeli u naše vreme? Bavim se glupostima. Nisu pomagali deci. Ali našao sam sa kim da ih ostavim. Prijatelj je pomogao. Izašao sam na posao. Već drugi mesec živimo ovako. Znam da to može dovesti do raslojavanja. Ali, ako bih sve ostavio onakvim kakav jeste, bio bih primoran da trpim poniženje muža i dece koja prate oca. Starijeg sina sam već preobrazila, a mlađeg odgajam tako da se ne usudi ni da se izjasni o “babskom radu”.
