Mala Nastja je sedela na hodniku, plačući tiho, dok su se njeni roditelji svađali.
- „Šta gledaš? Ne vidiš da su odrasli zauzeti, idi negde“, vikao je njen otac i gurnuo je napolje.
Napolju, devojčica po imenu Tanya razgovarala je sa Nastjom. Bila je malo starija, već u trećem razredu. - „Tvoji roditelji se razvode, to govore starice sa ulaza.
- Šta to znači?
- Ništa. Živećeš sa mamom, a tvoj otac će te uzimati za vikend i davaće ti čokoladu.“ Nastja nije zaista verovala u to, jer je njen otac znao da viče na svoju ćerku.
- „To je samo glupost iz mladosti, glupost prirode“, često je govorio otac o Nastji. Devojčica nije razumela šta to znači. Ali je sigurno znala da je malaksalost nešto loše.
Tanya je rekla da je dobila „D“ na diktatu zbog „nomova“, i njeni roditelji su je zbog toga kritikovali. Ali, iz nekog razloga, njen otac je smatrao Nastju lutkom, a devojčica nije mogla da razjasni zašto. Vreme je prolazilo, a roditelji su se razveli. Njena mama je dugo plakala, a Nastja nije razumela zašto.
Na kraju, njen otac više nije bio u blizini, pa niko nije mogao da zadrži njenu majku. Kada je Nastja postala studentkinja, njen otac se ponovo pojavio u njenom životu. Bio je teško bolestan i trebao je pomoć. Nastja je bila jedina osoba kojoj je mogao da se obrati. Iako nije komunicirao sa svojom ćerkom, došao je na ceremoniju mature, ali samo nakon škole i to je bilo to. Ipak, Nastja je odmah odlučila da pomogne. Ostala je uz njega, pomažući medicinskim sestrama. Čitala je vesti naglas da bi mu skrenula pažnju. Rekla mu je da se posle razvoda od njene majke ponovo oženio. Ali ni sa drugom ženom mu nije išlo, nisu imali dece i razveli su se. Noću je otac pozvao Nastju:
- „Žao mi je, kćerko, zbog svega. I zbog reči koje sam ti rekao u detinjstvu… ti si najbolja stvar koja mi se ikada desila.“
Ujutro su doktori saopštili da je otac Nastje izabran za gradonačelnika. Mama i Nastja su stajale iznad groba. Nastja je neprestano plakala, a njena mama je gledala u spomenik sa kamenom facom.
- „Kao što nije bilo sreće u ljubavi, tako sada nema ni tuge“, rekla je njena mama i otišla.“
