Otac sa sinom su gledali fudbal na televiziji, a Ljuba je ležala u spavaćoj sobi i brinula se. Kada je muž došao da se spremi za spavanje, rekla je: – Kolya, ponovo sam trudna. – Super! Daša i Vovka su već odrasli, uskoro će poleteti iz porodičnog gnezda. A mi ćemo se zabavljati, još jedno dete! – Ali imam 38 godina. – I šta? Amerike žene u tom uzrastu rađaju svoju prvu decu. A ja imam samo 39. Snaći ćemo se.
Venčali su se kada je Nikolaj došao iz vojske. Zaljubio se u Ljubu još u školi. Ljuba je nosila poštu, a kasnije postala šef poštanske stanice. Nikolaj je nakon vojske seo na grejder i radio tamo. Živeli su u ljubavi i slozi.Nedugo zatim rodila su se deca: ćerka Daša i sin Vladimir. Ćerka je ove godine krenula u poslednji razred. Sin je dve godine mlađi. Onda je Nikolaj skupio svu decu za doručkom i saopštio im novost. Sin, kao i obično, bio je sa malo reči.
Međutim, reakcija ćerke bila je šokantna: – U starosti poludeli? Ne trebaju mi ni brat ni sestra! Prolazili su dani, ali ništa se nije promenilo. Ćerka nije razgovarala sa majkom, a zatim je počela da je ignoriše. Ljuba nije žalila mužu. Nakon 8 meseci, Ljuba je rodila dečaka. Nazvali su ga Andrej. Iz bolnice je Ljubu dočekao muž, pripremio večeru i kupio tortu.
Deca su se vratili noću. Sin je ubrzo navikao na to da ima mlađeg brata, počeo je pomagati roditeljima. Daša je i dalje ignorisala brata. Prava da ga nema. Ljuba je patila, osećajući se krivom za ono što se desilo. Jednom, nakon još jednog zadirkivanja od strane ćerke, Ljuba nije izdržala: “Šta ti sebi dozvoljavaš? Zašto misliš da možeš da vređaš mamu?
Nisam prestala da te volim i nikada neću prestati. Volim svu decu isto, ali više ti neću dozvoliti da se podsmevaš. Nećeš ni primetiti kako ćeš se udati, roditi decu. Tada će ti trebati moja pomoć. A da li ću želeti da pomognem, to je pitanje. Uskoro ideš na studije. Razmisli o tome kako ćemo živeti dalje. Kao neprijatelji ili kao porodica?”
Daša se promenila. Malo. Bar je prestala da govori gluposti. Jednom, vraćajući se kući ranije, Ljuba je ušla u spavaću sobu i, ne verujući svojim očima, stala na mestu: Daša je ljuljala brata, pevajući mu pesmicu. “Mama, uplašio se. Verovatno mu rastu zubići.” “Verovatno. Tebi su takođe rano izrasli,” odgovorila je Ljuba, ali je srećno pomislila: “Kako je super. Sada će sve biti dobro.”
