Čudni zahtevi su bili na Igoruovom poslu — svi zaposleni moraju biti u braku. Dugo je uspevao da zaobiđe ovo nenapisano pravilo, ali šef ga je pozvao kod sebe. Počeo je da priča o prestižu njihove kompanije, da je to neophodno, inače će Igor morati da potraži novo radno mesto. Trebalo je negde da nađe ženu, barem onu koja bi pristala na fiktivni brak. U životu ništa nije jednostavno, ali ovde je Igoru pošlo za rukom. Vozio je auto ka kući, kada je iznenada pred kotače skočila žena sa detetom u rukama.
-Da li ste poludeli? Ako vam je život dosadio, radite šta god želite, ali dete sažaljite!
-Izvinite, molim vas… kasnim za bolnicu, ali nijedan vozač nije stao, odvezite nas. Molim vas.
Na putu je žena, kako se predstavila Anita, bila iz malog grada. Nije imala muža, ali je imala malog dečaka Aljošu kojem je hitno trebala pomoć u prestoničkoj bolnici.
-A vi slučajno ne znate, možda neko iznajmljuje sobu po povoljnim cenama? Tražila sam, ali kod vas su cene visoke.
-Potražiću, — obećao je Igor. Anita je otišla sa Aljošom u bolnicu, a svako veče je Igor zvao da pita za zdravlje dečaka. Prošlo je 5 dana, majka i sin su otpušteni iz bolnice, i Igor ih je odvezao. Odmah je počeo sa ponudom:
-Anito, udaj se za mene, naravno, sve će biti fiktivno, treba mi brak zbog posla. To će biti korisno i vama, ionako morate negde da živite sa sinom neko vreme, a kasnije ćete dobiti prestoničnu registraciju, tako da ćete moći da idete u svaku bolnicu besplatno.
U svakom slučaju nema šta da izgubite, ne bojte se. Imam prostoran stan. Anita je tiho sedela i gledala put. Bilo je to čudno, čak vrlo… ali, s druge strane, to je samo fiktivni brak na obostrano korisnim uslovima. Pristala je. Prošlo je pola godine, Aljoška je prošao celu terapiju u bolnici, i ništa više nije držalo Anitu u gradu. Samo su ti meseci oni živeli kao prava porodica. Ona je održavala red u domu i spremala večere. A on je igrao sa njenim sinom posle posla. Aljoška se toliko vezao za njega, kao i sama žena.
-Anito, udaj se za mene, — rekao je Igor jedne večeri.
-Oh, ne mogu… već sam u braku, — odgovorila je Anita. I zajedno su se nasmejali. Igor je na trenutak zaboravio da su se već davno venčali. A sada je preostalo samo da prirede venčanje. A za godinu dana im je rođena ćerka.
