Ana se udala i nakon godine dana dobili su bebu, živeli su dobro, a onda je muž spakovao stvari i rekao:
-Naša greška je što smo se sreli prerano, oprosti, ali upoznao sam ženu i želim sa njom da provedem ceo život!
Otišao je, ne ostavljajući ništa osim iznajmljenog stana; ostalo je još dva nedelja do plaćanja. Bebi je tada bilo tri godine, ali ko će da im da mesto u vrtiću, nisu iz ovog grada, ovde sopstvenima nedostaje, a ni prijavu nemaju. Ana nije počela da tuguje, otišla je da deli flajere, a i sinu je bilo korisno da diše svež vazduh; tako su prošle dve nedelje, gazdarica stana je rekla da je sutra krajnji rok i da mora da plati; Ana nije mogla. Gazdarica ih je izbacila i žalila se organima starateljstva, Aninog sina su joj oduzeli, ona mu je šaptala na kraju:
-Oprosti, sine, veoma te volim, sigurno ću te uzeti, ne brini: mama te neće ostaviti!
Ana je spavala na ulici, štedeći svaku kovanicu; jela je svakih dva dana, ali je uspela da skupi novac za kartu, ali je odlučila da kupi telefon i pozove roditelje (zapanjivši samu sebe što joj ta misao nije pala na pamet ranije); otac je poletio tog istog dana; Ana je stajala na aerodromu i čekala ga; kada je otac video Anu, bio je zapanjen: mršava, siva, odeća prljava.
Otac je rezervisao sobu u hotelu, ali Anu nisu želeli da puste; otac je obećao da je sve u redu i odveo je unutra. Poslao je da se istušira, sam je naručio večeru. Ana je izašla iz kupatila, odmah se bacila na hranu; otac je gledao u nju, a suze su mu lile iz očiju, a mozak mu je prikazivao slike njenog detinjstva.
Evo ga, prvi put ju je video, toliko je sanjao o ćerki, a evo, Anjuta je napravila prvi korak, prvu reč – Tata. Anjuta je postala iz nespretne devojčice plava devojčica, zatim vrtić, škola, a evo i maturska večer; njegova lepa ćerka, plava lepotica, fakultet i ovaj prevarant.
-Ana, ili on ili porodica, ako odeš sa njim, možeš da nas zaboraviš!
Anjuta je tresnula vratima. A četiri godine kasnije poziv:
-Tata, pomozi mi! A sada njegova omiljena devojčica sedi sva mršava i jede hranu kao da nikada u životu nije jela.
Anjuta je sve ispričala tati, otac je požurio u dom za decu, potom je poleteo nazad, a kad se vratio sa svim potrebnim papirima, odveo je unuka.
Anjuta i sin su otišli sa tatom kući.
Ali otac je još nekoliko puta letio u nesrećni grad, a sin Anjute je na čudan način dobio stan. Anjuta je mislila da ga je tata kupio, ali zapravo je to otkupio bivši muž; otac ga je jako uplašio i bio je spreman na sve.
