Nasti je bilo potrebno da kupi poklon mužu. Zajedno sa Lizom otišle su u tržni centar. Liza je bila majstor za odabir poklona. Nije bilo takvog slučaja da poklon koji je ona izabrala nije odgovarao slavljeniku. Muž je bio na službenom putu, a ona je imala slobodan dan. Liza je pristala da ode u prodavnicu. Prijateljice su ćaskale i obilazile prodavnice. Kada su se penjale po escalatoru, pred njima se iznenada pojavio Lizin muž, koji je trebalo da bude na službenom putu. I nije bio sam, već sa dugonogom plavušom. Devojke su bile u šoku, ali Liza nije paničila.
-Zdravo, dragi. Lep službeni put, izgleda! – rekla je, dodirnuvši muža.
-Roma, a ko su ove žene? – upitala je plavuša.
-Moja žena… – iscedio je muž iz sebe.
-Pa super, sad nema tajni, uvek ćemo biti zajedno, – rekla je ona zadovoljno.
Liza i Roman su bili u braku dvadeset i pet godina. Imaju ćerku i unuka. Žena nikome nikada ne bi ispričala o ovoj sramoti, ali Nastja je postala svedok tog užasa. Sledećeg dana svi rođaci i prijatelji su već znali o toj situaciji… Liza je shvatila da ne želi da ostane u ulozi jadne usamljene osobe. Sada je imala puno vremena. Setila se da voli sport i muziku. Liza je počela da ide na muzičke časove. Žena se nakon razvoda promenila na bolje, napravila je lepu frizuru, promenila imidž, izgledala je veoma dobro.
A najvažnije – zavolela je sebe. Prijatelji i prijateljice su je zvali u restorane, ali je ona odbijala. Liza je bila prijateljica sa svojom učiteljicom klavira, više joj niko nije bio potreban.
-Nije ti dosadno sa tom starom? – često su je pitali kad god su imali priliku.
-Ne, uopšte nije dosadno, odlično se provodimo, a sutra idemo u pozorište.
Jednog dana Marija Aleksejevna je upoznala Lizu sa svojim drugim učenikom. Georgije je mnogo pričao o svojim turnejama, puno je šala pravio. Sa njim su časovi prolazili jako zabavno i interesantno, toplo i prijatno.
Tako je prošlo šest meseci. Georgije je zaprosio Elizabetu. Živeli su veoma srećno. Putovali su zajedno i divno provodili vreme jedno s drugim.
