Venčali smo se na drugoj godini univerziteta. Tada nam se činilo da se mnogo volimo. Posle dve godine rodio nam se sin. Iskra je nestala, shvatili smo da smo potpuno različiti ljudi. O srećnoj porodici nije moglo biti ni govora. Došli smo do zaključka da treba da se razvedemo. Otišao sam u drugi grad. Pomagao sam oko deteta, slao alimentaciju. Sa Katjom sam ostao u prijateljskim odnosima, kao i sa njenim roditeljima. Prošlo je mnogo vremena i upoznao sam drugu devojku.
Kada sam se drugi put oženio, nisam prestajao da se viđam sa sinom. Bivša supruga je to razumela, ali sam ih viđao ređe. Olga je znala za mog sina, ali je on nju malo zanimao. Jednog leta odlučio sam da dovedem Vanju kod sebe na raspust. Međutim, supruzi se ta ideja nije dopala i sin je kod nas ostao manje od mesec dana. Morao sam sam da kuvam za dete.
Naš odnos se, naravno, pogoršao. Uspeli smo da ga obnovimo kada je supruga kupila aranžman za putovanje kao iznenađenje za mene. Po povratku smo opet upali u svakodnevnu rutinu. Pred Novu godinu nazvala me je bivša tašta i saopštila strašnu vest. Katja je preminula, poginula je u saobraćajnoj nesreći. Odmah sam se spakovao i odleteo tamo.
Olja nije bila mnogo srećna zbog te vesti, ali je razumela da nema drugog izbora. O tome da ću uzeti sina kod sebe, nisam ni sumnjao. Po dolasku sam stavio suprugu pred svršen čin. Olja je u prisustvu sina napravila histeričnu scenu. Ćutao sam i slušao, da ne bih izazvao još veći skandal. Poslednja kap bila je njena rečenica da pod istim krovom nećemo živeti. Nisam se protivio njenoj odluci, rekao sam joj da pokupi svoje stvari i ode, ne samo iz stana, već i iz mog života. Sin je bio tužan, ali sam ga obradovao time što ćemo sada živeti nas dvojica zajedno!
Možda ću jednog dana upoznati ženu koja će postati domaćica u našem domu. Ali osnovni uslov će biti dobro ophođenje prema mom sinu, koji je već previše toga preživeo u svom detinjstvu…
