Muž i ja živimo u dvosobnom stanu u malom gradu, imamo jednu ćerku. Marijana sada studira u glavnom gradu, živi u studentskom domu. Na selu žive moja mama i moja rođena sestra Olga. Olga je starija od mene, ali se nije udala, nije joj se posrećilo u ljubavi, nažalost.
Sestra je pet godina brinula o mami, a poslednje dve mama je samo ležala. Trudila sam se da dolazim češće kad god sam mogla, pomagala sam novcem, a moj muž je radio sve teške muške poslove oko kuće. Sestri je bilo teško, to sam videla i razumela, zato sam, iako sam živela daleko, uvek bila podrška i kad god je trebalo, odmah smo dolazili. Aleksej je veoma dobar i plemenit čovek, imala sam sreće kao žena.
A kada naše mame više nije bilo, odrekla sam se kuće u korist sestre, to se nije ni diskutovalo u našoj porodici – muž i ja smo tako odlučili.
Moja Olga je uložila mnogo zdravlja u brigu o nepokretnoj majci. Jednom prilikom, za vikend, Marijana je došla kući sa fakulteta i ja sam, ne razmišljajući mnogo, za stolom počela da pričam sa Aleksejem kako je Olga već završila papire za nasledstvo; da je dobro što je sve već gotovo. Marijana se iznenadila i mnogo se rastužila.
Ona se naljutila na nas, to se videlo. Ćerka je počela da govori kako je imala svoje planove. Htela je da prodamo naš dvosoban stan, da kupimo jednosoban, a da ostatak novca dodamo sumi koju bi tetka Olga platila za bakin kuću na selu, plus da muž i ja uzmemo kredit i kupimo njoj jednosoban stan u prestonici. Marijana je bila nezadovoljna što se nismo posavetovali s njom. Muž i ja smo ćutali, ne ljutim se na ćerku, jer je još mlada i ne razume šta znači brinuti o staroj osobi.
Nikada zapravo nije videla kako Olga, sa suzama u očima, drži se za leđa dok pomaže mami da se okrene na bok, kako je hrani, pere. I tako svakog dana. Ni pola kuće ne može da se uporedi sa pažnjom koju je sestra pružila našoj mami. Nisam mogla stalno da budem tamo, zato sam vratila svoj sestrinski dug. Smatram da sam postupila pravedno, po savesti.
