Jednom sam putovala vozom, a sa mnom u istom kupeu bila je starija baka, koja je izgledala kao one dobre bake iz dečjih crtaća. Odjednom je ušao kondukter da proveri naše karte. Baka mu je pružila svoju kartu i rekla:
– Sine, da li bi mogao da mi pomogneš da namestim postelju, molim te? – rekla je pružajući ruke. – Ruke mi tako drhte, potpuno sam oslabila…
– Ja sam kondukter, a ne sluga! – grubim tonom odgovorio je mladić.
Tu nisam izdržala i umešala se:
– Uostalom, u vašu dužnost spada i pomoć putnicima, pa budite ljubazni, mladiću, pomozite baki sa posteljinom, inače ću ja to učiniti umesto vas, a zatim ćete izgubiti posao posle jednog poziva.
Kondukter je pretio da će nas izbaciti iz voza, ali mi nismo popuštali. Pomogla sam baki, stigli smo bezbedno na odredište, a ja sam se odmah po dolasku pozabavila ovim mladićem. Dok je on vikao kako smo dosadni i šta sve može da učini da nam naudi, ja sam snimala njegove reči na diktafon.
Moja žalba nije ostala bez pažnje, i uskoro sam dobila obaveštenje da je taj zaposleni suspendovan. Smatram da sam ispravno postupila, i savest me, ako vas zanima, ne grize, jer se taj mladić ponašao užasno prema bespomoćnoj baki.
