*Venčali smo se pre tri godine. Pre braka je sve bilo u redu. Ali posle venčanja, muž se iznenada promenio. Više se ne interesuje za mene. Ne obraća pažnju na mene. Postala sam za njega kao da ne postojim.
Godinu dana nakon venčanja, ostala sam trudna i rodila dete. Tokom trudnoće, jako sam trebala njegovu pažnju, ali on nije ispunjavao ni moje najmanje molbe. Od njega sam čula samo uvrede.
U njihovoj porodici je bilo normalno da se nevesta pokorava muževljevoj rodbini, posebno svekrvi. Njegovi roditelji su me vređali, vikali na mene, a on me nikada nije branio, nikada nije podržavao, uvek je bio na njihovoj strani. Govorio je da me oni vaspitavaju, kao da moji roditelji mene ničemu nisu naučili.
Ponekad pokušam da se odbranim, ali se situacija na kraju još više pogorša.**
**Jednom me je svekrva pretukla i zaključala u podrum. Ostala sam tamo čitava tri dana. Moja svekrva je nepodnošljiva žena, proklinje me i želi mi najgore. Mužev otac gunđa od jutra do večeri. Uvek sam ja kriva za sve, ali ne znam ni u čemu sam pogrešila?
U poslednje vreme često razmišljam o razvodu, jer ovako više ne može da traje.
Nisam se udala da bih patila, da bi me vređali. Udala sam se da bih imala svoju porodicu, a u porodici uvek treba da postoji međusobno poštovanje i razumevanje. Svaki dan molim Boga da se moj muž promeni, da ponovo bude onaj stari kojeg sam poznavala pre braka.
Ne mogu da podnesem njegovu porodicu, svaki naš susret se završava skandalom. Uvek nađu razlog za svađu. Ako sam ranije ćutala, sada više neću da slušam njihove uvrede. Pre dva meseca sam mužu rekla da želim da živim odvojeno. On nije pristao, napravio je skandal.
Preselila sam se sa detetom kod svojih roditelja. Svekrva je proširila glasine da me je muž izbacio iz kuće, da sam ja nepokorna i neposlušna žena. Juče me je muž pozvao i zamolio da se vratim. Verovatno je shvatio svoju grešku. Ne znam ni sama šta da radim.**
