Mojoj detinjstvu su mogli da zavidе. Bio sam jedini sin ljubavnih roditelja koji su me obožavali. Oni su bili veoma imućni, pa nikada nisam imao nikakve potrebe, kao ni njihovi rođaci koji su stalno molili za novac, a roditelji nikada nisu pomislili da odbiju. Naravno, pomagali su im ne malim sumama, zbog čega je to često uticalo na naš finansijski status.
Imao sam 14 godina kada sam završio u dečjem domu i ostao sam sa svim problemima. Moji roditelji su poginuli u saobraćajnoj nesreći, a odmah su svi naši rođaci jednostavno nestali. Mislio sam da će sigurno brinuti o meni, ali to se nije desilo. U početku sam još imao nadu, i zvao sam rođake iz dečjeg doma, ali čim su čuli ko je, odmah su imali neke hitne obaveze. Da budem iskren, vreme u dečjem domu bilo je pravi pakao za mene.
Nisam mogao da se naviknem na to da mojih roditelja više nema, a još i novo stanje i potpuna samoća.
Ali, srećom, nisam morao da budem tamo dugo, jer me je iz njega izvela naša komšinica, prijateljica moje mame. Oni su imali ćerku od deset godina, i dugo su sređivali dokumenta, jer, u stvari, oni nisu bili moji rođaci, pa je sa rođacima sve bilo brže. Moja mama im je nekada pomogla, a sada su odlučili da žele da joj se oduže. Komšinica se brzo sprijateljila sa njima, pa je kada je moja dobra mama saznala da imaju finansijskih problema, našla dobro plaćen posao sa dobrim uslovima za njenog muža.
Mojoj detinjstvu su mogli da zavidе. Bio sam jedini sin ljubavnih roditelja koji su me obožavali. Oni su bili veoma imućni, pa nikada nisam imao nikakve potrebe, kao ni njihovi rođaci koji su stalno molili za novac, a roditelji nikada nisu pomislili da odbiju. Naravno, pomagali su im ne malim sumama, zbog čega je to često uticalo na naš finansijski status.
Imao sam 14 godina kada sam završio u dečjem domu i ostao sam sa svim problemima. Moji roditelji su poginuli u saobraćajnoj nesreći, a odmah su svi naši rođaci jednostavno nestali. Mislio sam da će sigurno brinuti o meni, ali to se nije desilo. U početku sam još imao nadu, i zvao sam rođake iz dečjeg doma, ali čim su čuli ko je, odmah su imali neke hitne obaveze. Da budem iskren, vreme u dečjem domu bilo je pravi pakao za mene.
Nisam mogao da se naviknem na to da mojih roditelja više nema, a još i novo stanje i potpuna samoća.
Ali, srećom, nisam morao da budem tamo dugo, jer me je iz njega izvela naša komšinica, prijateljica moje mame. Oni su imali ćerku od deset godina, i dugo su sređivali dokumenta, jer, u stvari, oni nisu bili moji rođaci, pa je sa rođacima sve bilo brže. Moja mama im je nekada pomogla, a sada su odlučili da žele da joj se oduže. Komšinica se brzo sprijateljila sa njima, pa je kada je moja dobra mama saznala da imaju finansijskih problema, našla dobro plaćen posao sa dobrim uslovima za njenog muža.
