– Zbog svekrve imam neprijatnosti, – priča 33-godišnja Irina. – Nedavno sam s njom imala ozbiljan razgovor i rekla joj tačno šta mislim o njenim dolascima kod nas. Ljubov Vasiljevna se vratila kući, pozvala muža, požalila se da joj je loše, on se odmah izvinio s posla i otišao kod nje.
Uveče se vratio kući potpuno neraspoložen i sada zahteva da je pozovem i nekako joj se opravdam. Ali ja to ne želim.
– A šta se sad desilo kod vas?
– Ma zamisli! Juče popodne, muž je bio na poslu, ja sam uspavala decu i legla pored njih da malo odmorim. Odjednom sam se trgla – čujem vodu u kuhinji! Pomislila sam da je pukla cev, sestri se nedavno to dogodilo.
Uletim u kuhinju, a tamo Ljubov u kecelji! Ljušti krompir, pere sudove.
– Čekaj, kod vas u stanu?! Kako je ušla?
– Otključala je ključem. Videla da spavam i bacila se na posao. Na stolu je videla piletinu koju sam odmrzavala za supu – i odlučila da je stavi u rernu s krompirom! Otvorila frižider, prošla kroz ormariće…
Ukratko, zadovoljila je radoznalost do kraja i ništa sebi nije uskratila!
Irina i muž imaju dvoje male dece, trogodišnjaka i dvogodišnjaka. Mlada majka, izmorena posle šetnje s njima, popodne obično spava zajedno s decom. Povrh svega, mlađi se noću nekoliko puta budi da popije vode. Zato i nije čudo što nije čula kada je svekrva ušla i narednih četrdesetak minuta gospodarila po kući.
– A otkud ključ kod nje? Zašto ste joj ga dali?
– Kad smo išli na selo kod mojih roditelja! – uzdahne Irina. – Muž tada nije radio, ceo april smo proveli kod moje mame i vratili se tek u maju.
Kad smo odlazili, muž je predložio da ostavimo ključ svekrvi, a njen broj telefona komšinici – za svaki slučaj. Ljubov Vasiljevna živi blizu, može brzo da dođe ako nešto zatreba. Naravno, rado je prihvatila.
Ranije je volela da dolazi nenajavljeno, a ja sam se dugo borila s tim – jednostavno joj ne bih otvarala vrata. Rekla bih da spavamo i kraj priče.
Izgledalo je da je konačno shvatila da pre dolaska treba da se javi i dogovori, i neko vreme problema nije bilo.
Ljubov Vasiljevna je pokorno najavljivala svoje posete unapred. Pa, barem sat vremena ranije. Ali ključ od stana zaista joj je otvorio novi smisao života.
– Vratili smo se sa sela – u našem stanu je sve premešteno! – priča Irina. – Pitam: “Ljubov Vasiljevna, dolazili ste bez nas, zar ne?” A ona kaže: “Pa kako da ne dođem? Morala sam da vidim kako vam je stan!”
Pa ti reci, šta tu ima da se gleda? Nemam sobne biljke, nemam ni kućne ljubimce. Nisam ni pomislila da će dolaziti, a ona je svraćala na svaka 3-4 dana. Prala je prozore, menjala zavese, brisala sve redom, sređivala ormare. Kao da bih trebala da joj zahvalim, ali osim neprijatnog osećaja u glavi – ništa drugo.
Po povratku sa sela, svekrva ključ nije vratila, ali je nekoliko puta dolazila dok nikoga nije bilo kod kuće.
– Došla sam kod unuka, šta ima loše u tome? – nevino se pravdala. – Donela sam im poklone. Nikome nisam smetala!
Ostavljala bi nešto na kuhinjskom stolu – Kinder jaje, pomorandže ili kutiju jagoda – i odlazila.
Irina joj je svaki put govorila da to ne treba da radi i tražila da vrati ključ.
– “Ma vratiću ja vaš ključ, kao da mi je toliko potreban, šta si se uznemirila!” – gunđala je svekrva preko telefona. Ali nekako nikad nije bilo prilike da ga vrati.
A onda se jednog jutra jednostavno pojavila i počela da se ponaša kao gazdarica.
– E, tu već nisam ćutala! – uzdiše Irina. – Rekla sam joj sve, i to povišenim tonom, naterala je da mi odmah vrati ključ i poslala je kući.
– Ne, pa kakva je to drskost?! To stvarno ne mogu da shvatim.
Muž mi sada kaže: “Tako ne pričaš sa svojom majkom!”
Da, ali moja mama ne dolazi nenajavljeno, ne otključava vrata svojim ključem i ne počinje da gospodari po stanu.
Muž traži da je pozovem i izvinim se, ali ja to ne želim.
