-Ne, samo zamisli, ona je nasledila ogromnu sobu u studentskom domu, ali i dalje živi sa nama, – žalila se Galina prijateljicama na svekrvu. – A mi sa mužem i mojim sinom iz prvog braka, zbog nje moramo da se stiskamo u tri sobe, a stan je četvoroosoban.
-A jesi joj rekla da se preseli?
-Naravno. Ali ona, vidiš, ovu sobu iznajmljuje. To joj, vidiš, pomaže da bude nezavisna.
-A jesi vlasnica njihove nekretnine?
-Kao žena vlasnika – da.
-A tvoj sin?
-Pa, on je moj sin. Znači, i on ima pravo.
-I šta ti radiš da isteruješ staru?
-O-o-o, mnogo toga. Prvo, naterala sam je da kupi sebi frižider, drugo, u kuhinji joj ne dajem života, isto tako u kupatilu, treće, stalno je podstičem da se sukobi sa mužem.
-A tvoj muž te sluša?
-Neka samo pokuša da me ne sluša…
Godinu dana je Marina Petrovna trpela zlostavljanje snaje, ne želeći da uništi porodicu sina. Ali svakom strpljenju dođe kraj. Žena se preselila u sobu u studentskom domu, a za tri dana je pozvala sina.
-Kao vlasnik polovine stana, predlažem ti da otkupiš moj deo.
-Mama, ali nemam toliko para.
-Po zakonu, morala sam da te obavestim, to sam i učinila.
Za nedelju dana staviću oglas u novine. Dva meseca su dolazili kupci, gledali stan. I konačno se našla kupkinja. Marina Petrovna ju je posebno odabrala. Čak je malo spustila cenu, da ne bi propustila takvog kupca. Tamara, vitka, vatrena brineta, sa strukom kao osa, napravila je Galini “slatki” život. Svakodnevno joj pravi skandale zbog kupatila, WC-a, kuhinje. A još se šeta slabo obučena pred njenim mužem i baci mu pogled. A Marina Petrovna je za zarađeni novac kupila veliki jednosoban stan, renovirala ga, nameštala, preselila se tamo, a sobu u studentskom domu iznajmljuje i ostvaruje dodatni prihod.
