Pre nego što sam oženio Sofiju, tri godine sam odlazio na rad u inostranstvo. Hteo sam da zaradim dovoljno novca da kupim stan – i uspeo sam. Kada sam se vratio, počeli smo da obilazimo razne krajeve u potrazi za stanom iz snova. Na kraju smo našli: trosoban stan u centru, u blizini prodavnica i škole. Jedini problem – nedostatak renovacije.
Nakon kupovine stana nismo imali novca za renovaciju, ali smo svejedno odlučili da smo doneli pravu odluku. Da ne bismo čekali s renoviranjem, zamolio sam taštu za pozajmicu. Rekao sam da ću joj vraćati iz svake plate.
Ali ona je odbila, obrazloživši to time da mlađa ćerka upisuje fakultet. Prošle su četiri godine. Završili smo renovaciju sopstvenim snagama. Radio sam od jutra do večeri, ali sam uspeo da završim sve što sam želeo. Posle toga sam počeo da štedim za auto, ali mesec dana kasnije saznali smo da čekamo dete.
U poslednje vreme, tašta je često dolazila kod nas u goste. Primetio sam da o nečemu šapuće sa mojom ženom prilikom svake posete. Kada sam pokušao da saznam o čemu se radi, ispostavilo se da je ženina sestra dovela muškarca u kuću – i sada oni teraju moju taštu iz kuće. Momak je otvoreno rekao: ili on, ili tašta. Sada moja tašta ne zna šta da radi
Sva ušteđevina koju je imala, potrošena je na ćerkino školovanje. A sada ta ćerka traži da joj se kupi stan. Ali tašta to ne može da priušti, pa traži da živi kod nas. Kaže, imamo veliki stan, mesta ima dovoljno za sve. Žena je pristala, a da me nije ni pitala. Ali ja sam čvrsto rekao da to neće moći.
Kada sam tražio novac od tašte, odbila je da mi pomogne! A sada, kada se našla u teškoj situaciji, traži da živi u kući u čijem renoviranju nije htela da učestvuje? Neka se snalazi kako zna – isto kao što sam se ja snalazio.
