Kada sam ostala trudna, na prvom ultrazvuku su nam rekli da će biti blizanci. Moj muž i ja smo bili pomalo šokirani ovom vešću. Bilo je to tako teško. Starijem je 10 godina, a odlučili smo da želimo dečaka, a na kraju su bila dvojica. Ali ništa, ne možemo ništa da menjamo, odgajaćemo još dvoje. To je zaista divno! U bolnici sam uvek pitala lekara: “Sve je u redu? Čini mi se da se samo jedno pomera.”
Ali lekari su uvek odgovarali: “Sve je u redu.” Na moj rođendan su došli moji roditelji i sestre. Seli smo, obeležili. Onda sam otišla da odmorim. Sledećeg dana, rano ujutro, trčim do muža i kažem: “Vozim te u porodilište.” On me je doveo, a sat vremena kasnije sam porodila trojke. Moj porođaj su vodila dva lekara. Uzeli su dvoje dece i otišli.
Odjednom, čujem vrisak: “Stojte!” Viknuli su kroz celo porodilište. Lekar je otrčao nazad sa dva mala, bili su zbunjeni. Kada sam ih pogledala, bili su zbunjeni: odakle još jedno dete? Posle nekog vremena su mi dali telefon i rekli: “Pozovi muža. Sada si sama u šoku, još ćeš da ga preplašiš, mi diktiramo, a ti govori.” Uzimam telefon i kažem: “Miša, ako si za volanom, stani.”
On odgovara: “Ja sam kod kuće.” Kažem mu: “Onda sedi.” On je seo, a ja kažem: “Porodila sam, sve je u redu.” On pita: “I ko je rođen?” Odgovaram: “Dva dečaka i mala devojčica.” Minut tišine, a onda gromoglasan smeh i kaže: “Gde su dvojica, tu je i trojica.” Doneli su mi troje dece; to je bilo nezaboravno.
