Meni je bilo šest godina, a bratu četiri godine, kada nas je uzela starija sestra. Mama je često pila, izlazila, mi sa bratom smo često ostajali sami kod kuće bez nadzora, sedili smo gladni. Sestra Nataša je starija od mene četrnaest godina, ima još stariji brat koji je tada imao oko dvadeset pet godina, ali je otišao iz kuće kad mu je bilo jedva četrnaest, od tada se retko javljala. Verovatno ni nije znao da ima još brata i sestru.
Tog dana, kada nas je Nataša uzela, mama se ponovo napila i spavala na sofi. Sestra je došla, a mi sa bratom sedimo i jedemo tvrd hleb. Nataša je probudila mamu. – Mama, uzimam Valjku i Serjiku kod sebe, brinuću se o njima – rekla je sestra majci, koja je jedva otvorila oči. – Pa, uzmi, šta misliš – rekla je mama uvređeno, pa je pala nazad na sofu i zaspala. Tako smo počeli da živimo sa sestrom. Serhija je upisala u vrtić, a mene u školu․
Kada sam već učila u drugom razredu, nekako sam primetila da ona ide zamišljena i stalno se smeška. – Nataš, zašto se smeškaš? – pitala sam je. – Oj, Valja, uskoro idem u brak, možeš da veruješ – srećno mi je rekla sestra. – U brak, dobro, – rekla sam ja. Radovati se nisam mogla, nije bilo razloga za radost, tada sam već razumela da muž sestre može da nas izbaci, šta njemu znače tuđa deca? Ali uzalud sam se brinula. Griša, muž sestre, ispostavio se kao dobar, pažljiv i vredan momak. Nakon nekog vremena, Nataša je rodila decu, dva dečaka, jednog za drugim.
Sada je Nataša imala četvoro dece. Ja devetogodišnja, brat sedmogodišnji i dva mala dečaka blizanci. Kako je 24-godišnja devojka sve to stizala, ne znam, ali Nataša je uvek bila vesela i životna. Istina, mi sa bratom smo se trudili kako smo mogli. Ja sam se trudila oko kućnih poslova, čistila i kuvala. Brat Sergej je bio razvratnik, često je pravio nevolje u školi i loše učio. Jednom je sa njim razgovarao Griša, nakon još jednog poziva iz škole. – Sergeju, razumeš li šta bi moglo da bude, da vas Nataša nije uzela? – pitao je Griša.
– Ne znam, sa mamom bismo verovatno živeli – slegnuo je ramenima brat. – Hajde da idemo, – rekao je Griša i oni su negde otišli. Vratili su se za oko dva sata, Sergej je bio vrlo zamišljen. – Griša, a gde ste išli? – pitala sam ga. – U dom za decu, – kratko je odgovorio Griša. Nakon ovog razgovora, Sergej je prestao da se ponaša loše i počeo je da uči sa četvorkama i peticama. Nataša je samo išla i čudila se šta se to dogodilo sa bratom.
Nedavno je sestra saznala da su dvoje dece našeg starijeg brata završila u domu za decu – na porodičnom savetu nisu dugo razmišljali. – Naravno, uzmi, nema tu šta da se razmišlja – rekao je Griša. – Hvala – plakala je Nataša. – Ali kako ćemo podići šestoro dece? – Gde su četvoro, tu će biti i šestoro, izdržaćemo – ozbiljno je rekao Griša. Danas cela naša velika porodica ide da uzme decu, moje nećake, iz doma za decu.
