Kada je Zina imala 6 godina, moja žena je umrla. Posle toga nisam živeo ni jedan dan za sebe. Na sahrani moje supruge obećao sam joj da ću do kraja svojih dana brinuti o našoj ćerki i voleti je zbog nas dvoje. Moja Zina je odrasla pametna.
Učila je za petice, pomagala mi po kući, kuvala baš kao moja majka: ukusno – prste ćeš polizati. Vreme je prolazilo,
Zinka je sama ušla na univerzitet. Tamo je njen akademski uspeh primetno opao, ali to nije bilo važno, jer je moja ćerka u isto vreme radila i, kao i ranije, pomagala mi u domaćinstvu. Kasnije je Zinulja upoznala Mihaila, a ubrzo me je upoznala sa njim. Delovao mi je kao dobar momak i veoma sam se obradovao kada su deca rekla da su odlučila da žive sa mnom posle venčanja.
Posle ovog venčanja sve je krenulo naopako. Moj zet je počeo da priča sa mnom, ali ne. Stalno je bio grub, bezobrazan i vikao je na mene… Zato sam, kada mi je ćerka ponudila da proda našu dvosobnu kuću i kupi veliki stan u prestonici, postavio jedan uslov: morali smo da mi uredimo stan. Zet je, kako i priliči, počeo da viče, govoreći, ja mu ne verujem.
I nisam imao šta da krijem. Rekao sam im tako direktno: – Treba mi garancija da neću ostati na ulici u starosti. Pa ja neću biti ovde, a stan će ti ostati, a ti sa njim šta hoćeš. Moja ćerka i njen muž su spakovali svoje stvari, nazivajući me raznim imenima u isto vreme, a dva dana kasnije su se preselili u grad.
Posle toga, Zina je zauvek zaboravila na moje postojanje, ali sam se duboko u sebi nadao da će me ćerka razumeti i prestati da se duri. Nekoliko meseci nakon ove svađe, bio je moj rođendan – moja 60. godišnjica. Bio sam siguran da će Zinočka prirediti iznenađenje za mene, pa sam očistio celu kuću, spremio Zinina omiljena jela, obukao se i seo za sto.
Proveo sam ceo dan sedeći za stolom, gledajući kroz prozor, čekajući da se otvori kapija i da ću konačno videti Zinu. Čekao sam je do večeri, a uveče sam se presvukao, legao u krevet, ostavljajući svu hranu na stolu, plakao, pričao sa fotografijom svoje žene, ni sam nisam razumeo kako sam zaspao. Da li je istina da je moja ćerka toliko uvređena na mene da nije htela ni da mi čestita telefonom? Ili joj se možda nešto dogodilo? E, moja Zinka nije mogla tako da zaboravi svog starog…
