Venčali smo se pre 4 godine. Kada je saznala ko su moji roditelji, buduća svekrva je odvela mog muža, Jaroslava, u kuhinju i počela da razgovara s njim, ali tako glasno da sam i ja čula. Glavna njena primedba bila je u tome što joj nije odgovarala moja mama. Naime, mama voli da pije.
To je tačno, ali šta to ima sa mnom? Dok je bila živa moja baba, moj život je bio sasvim miran. Zato nisam ni završila u dečjem domu – baba je ostala sa mnom. Ali zar sam ja kriva što imam takvu majku? Po mišljenju svekrve, trebalo je da idem samo za mamom. A sa Jaroslavom smo počeli da se viđamo odmah nakon mog završetka srednje škole.
Te godine je on završio fakultet, a ja sam upisala tehničku školu. Nisu me smestili u studentski dom jer sam imala prijavu u tom istom mestu, a kod kuće je bilo nepodnošljivo: te godine je moja baba preminula. Kada mi je Jaroslav predložio da se udam za njega, pristala sam.
– Mama, – rekao je moj vereniik pre 4 godine, – ako si protiv našeg braka, znaj da ćemo se ipak venčati, samo ćemo otići da živimo u iznajmljeni stan. I svekrva se pomirila, ili je bar to glumila. Uvek je imala mnogo zamerki prema meni. Molila sam muža da iznajmimo stan koji nije bio sa njegovom majkom, ali on nije hteo.
Čak i nakon rođenja unuke, svekrva nije promenila svoje mišljenje o meni. Život mi nije bio lak: prešla sam na vanredno odeljenje, a potom sam morala da prekinem školovanje. Niko nije želeo da sedi sa detetom dok sam polagala ispite. Sa mužem su počela nesuglasja, a njegova mama je samo sve to pogoršavala svojim komentarima.
Jaroslav je sve češće počeo da se zadržava na poslu, a potom se ispostavilo da ima ljubavnicu. Spakovala sam svoje stvari i otišla. U ništa. Sela sam na autobusku stanicu sa ćerkom i torbom i nisam znala šta da radim dalje. Prišla mi je neka baba i saosećajno upitala: – Šta se desilo, dušo?
Bila je toliko slična mojoj babi, ali ne po izgledu, već po svojoj jednostavnosti i dobrim očima. Baba Ana je odvezla mene do sela. U malo selo sa 20 kuća, daleko od opštine i blagodeti civilizacije. Živela sam kod nje 3 godine, naučila sam da mužem kozu i kosim seno, da se brinem o povrću i pekem hleb.
Moja ćerka je zove bakom. A sada idem od našeg anđela čuvara. Ne, ne idem daleko, u susedno selo. Udajem se za sestrića babe Ane. Nedavno je preminula moja mama, i ništa mi nije smetalo da se vratim u grad, u svoj stan. Ali sam ga izdala stanarima i nisam otišla nigde. Odlučila sam da ostanem ovde, gde sam našla pravu porodicu.
