Ljuba je došla s posla, sela da večera, proverila telefon da vidi da li je bilo propuštenih poziva. Sin je danas nije zvao, već je počela da se brine. Pogledala je kalendar – 1. decembar. Taras je obećao da će doći za Božić, ali ni ne zove. Verovatno nema vremena. Te noći Ljuba je sanjala Novu godinu, tada su još sa malim Tarasom ukrašavali jelku kod kuće. Bilo je toplo i prijatno, mirisalo je na mandarine.
U snu je mali Tarasik poklonio mami ogromnu kesu. Ljuba je nije stigla da otvori jer se probudila. Ujutru, kao i obično, otišla je na posao. Ceo dan joj sin nije izlazio iz glave. Tarasu je već 33 godine, poslednjih 10 godina živi u Engleskoj.
Nekada je otišao tamo na praksu, pa je tamo i ostao. Kod mame dolazi jednom godišnje, za zimske praznike. Dva puta je Ljuba bila kod sina: kada su se rodili obojica njenih unuka, dolazila je da ih vidi. Tarasa je vaspitavala sama. Muž se razveo od nje kada je sinu bilo samo tri i po godine. Ostavio ih je bez svega, alimentaciju nije plaćao, jer je otišao u nepoznatom pravcu.
Ali najvažnije, uzeo je njihov dom. Kada je Ljuba ponovo išla u brak, baka joj je dala svoju kuću, a sama se preselila kod ćerke, Ljubine majke. Stepan, muž, nije želeo da živi u toj kući. Prodao ju je, a za zarađeni novac kupio drugu, predvidivo je prebacio na svoje ime.
Zato pri rastanku Ljuba nije dobila ništa. Sa malim sinom se vratila kod roditelja, zaposlila se kao čistačica u lokalnoj školi.
– Mama, zašto te svi zovu Ljubko? – jednom ju je pitao njen mali Tarasik. – A kako mene treba zvati? – Iznenadila se Ljuba. – Ljubavi, jer je to bolje, – odgovorio je sin. – Ti nisi Ljubka, ti si – Ljubav!
Srce Ljube zaista je bilo ispunjeno ljubavlju prema svima oko nje. Uvek je nalazila trenutak da obveseli sve, da pomogne svima. I ljudi u selu su je jako volelo zbog njenog dobrog srca i ljudskosti. Sin je odrastao, otišao je da studira u prestonicu, a potom se preselio u Englesku. Bio je zahvalan majci za sve.
Nekoliko puta ju je pozivao da dođe kod njega, ali ona je odbijala. Svaki dan, na putu do posla, Ljuba je prolazila pored kuće koja je nekada pripadala njoj i njenom mužu. Otkako je Stepan otišao, u kući su živeli neki iznajmljivači. Ali sada, iz nekog razloga, tu niko nije živeo, a radovi su išli punom parom. Na putu je Ljuba srela svoju rođaku koja ju je jako iznenadila, rekavši da je juče videla Tarasa u gradu.
Ljuba ju je uveravala da to sigurno nije bio on. Kako bi se vratio, a da nije ništa rekao mami? Ali ispostavilo se da je to bila istina. Taras je već nekoliko dana bio u gradu, bavio se kupovinom kuće. One iste kuće koju je njihov otac ranije dobio sudskim putem.
Sada su tu drugi vlasnici, sa kojima je Taras lako postigao dogovor. Već je počeo s renoviranjem, želi da stigne da do Božića napravi mami poklon. O svemu Ljuba je saznala tog večera, kada je na vratima stajao sin sa dokumentima. To je zaista bio dvostruki iznenađenje.
– Mama, zaslužuješ mnogo više! – rekao je Taras, predajući Ljubi dokumenta za kuću. – Želim da budeš srećna!
Taj Božić zaista je bio najlepši. Taras je obećao mami da će se još više brinuti o njoj. A Ljuba nije verovala svom sreći: zar se to zaista dešava?
