**Volodimir je imao svekrvu koja je živela sama u malom stanu na periferiji grada. Pre nekoliko nedelja je obolela i obratila se za pomoć svojoj kćeri Natali. Međutim, Natalija je grubo odbila, rekavši da nema vremena za svoju majku i da je njeni problemi ne zanimaju. Volodimir je prisluškivao razgovor između svoje žene i njene majke, i odlučio da preduzme nešto. Sledećeg dana je otišao kod svoje svekrve, shvatio da je njeno stanje zaista ozbiljno i odvezao je u bolnicu.
Ostao je sa njom ceo dan dok su je pregledali, a zatim joj je doneo sve potrebne stvari kada je lekar rekao da mora ostati u bolnici. Volodimir je svaki dan obilazio svoju svekrvu, donoseći joj sveže povrće i voće. Nakon nedelju dana, starija žena je otpuštena iz bolnice, a lekar je upozorio da joj je potrebna stalna nega. Zbog toga ju je Volodimir odvezao kod sebe kući. Međutim, kada je Natalija videla svoju majku, jako se ljutila i nije želela da se brine o njoj.**
**Natalija je povikala na muža, tvrdeći da njena majka nije bolesna i da samo traži pažnju. Nije želela da baba živi s njima, jer je smatrala da će to uništiti njihov život. Svekrva, starija žena, bila je slomljena tugom i spremala se da ode. Volodimir je bio iznenađen i nije očekivao takvo ponašanje od svoje žene. Razmišljao je nekoliko minuta i shvatio da je oženio bezdušnu ženu. Zamolio je Nataliju da ode i dao joj ključeve od stana njene majke, dok je on brinuo o Marini Ivanovnoj.
Nakon nedelju dana odlučio je da se razvede od svoje žene, rekavši da mu nije potreban takav nesavestan partner. Natalija je bila iznenađena i nije razumela zašto je Volodimir želeo da pomogne njenoj majci. Ipak, muž je bio siguran da je uradio ispravno, brinući se o svojoj svekrvi, uprkos tome što vlastita kćerka odbila da joj pomogne.**
