**Jedna mlada devojka, sama kao dete, porađala je devojčicu na drugom spratu porodilišta. Devojčica se rodila tako lepa, plavooka, jaka, zdrava. Ali majka nije htela da uzme dete, i noću je skočila sa drugog sprata i negde nestala. Devojčicu su nazvali Lija. Prevezli su je u dečiji dom. Tamo su dobro brinuli o bebama – lepo su ih hranili, oblačili, ali zaposleni u dečijem domu nikako nisu imali snage za pažnju i ljubav prema deci.
Lija je rasla kao veoma ćutljiva devojčica. Znala je dobro da govori sa svoje tri godine, ali je više volela da ćuti. Nije volela zajedničke igre sa decom u grupi i uvek je sedela sama.
Lija je imala samo jednu igračku – medu sa otkinutom šapom. Često je sedela pored prozora i gledala negde u daljinu, pričajući samo sa svojim medom. Čak mu je i noću pričala bajke. Nikada nije plakala, ni kada bi je neko povredio, ni kada bi pala. Niko nikada nije video njene suze.
Jednog dana, u dečiji dom je stigao mladi par. Žena je bila obučena po poslednjoj modi, vrlo otmena i elegantna, a sa njom je bio jednako uglađen muškarac. Želeli su da usvoje malo dete, mlađe od godinu dana.
Međutim, dok su prolazili hodnikom, žena je kroz odškrinuta vrata ugledala stariju decu. Svi su bili zauzeti nečim – igrali su se, pravili nešto od plastelina. Niko nije primetio prisustvo potencijalnih roditelja, osim Lije.**
**Ona je potrčala ka vratima, zagrlila ženu oko nogu i tiho zaplakala.
– To je moja ćerka – rekla je žena, obraćajući se mužu.
Muž je odobravajuće klimnuo glavom. Par je morao brzo da ode kako bi što pre pripremili svu potrebnu dokumentaciju. Bukvalno sledećeg dana, vratili su se ponovo.
– Prikupili smo sve što je potrebno – rekla je žena, predajući direktoru dečijeg doma ogromnu fasciklu sa dokumentima.
Kako su uspeli da srede sve papire za jedan dan – ostalo je nepoznato. Ali jedno je bilo jasno: kada nešto zaista želiš, nikakve prepreke nisu dovoljno velike.
Uveče, srećni roditelji su išli ka automobilu držeći Liju za ruku. Ona je ponela samo jednu stvar – svog medu bez šape.
Prvi put, svi zaposleni i deca videli su kako se Lija smeje i raduje.**
