U našem životu postoji mnogo stvari koje je menjaju, i one se uglavnom dešavaju iznenada. Tako je bilo i kod mene. Već mnogo godina živim sama u gradu. Moja mama je ostala na selu. Sve je bilo dobro u našoj porodici dok su oni živeli zajedno sa tatom. A onda njega nije bilo.
Mama nije mogla da ostane sama, jako se promenila, ponašala se kao malo dete. Ponovo, kada sam došla da je posetim, veoma sam dobro shvatila da je ne mogu ostaviti samu ovde. Trebala je stalnu negu, ostaviti je na selu bilo je jednostavno nemoguće. Nije želela samoću, brinula se da ću opet otići u grad kući i ostaviti je samu, svaki put je molila da ostanem barem još jedan dan.
Zato sam za sebe dobro odlučila – vodim majku kod sebe u grad zauvek. Moja mamica je spakovala u svoju jedinu torbu svoju jastuk i novu posteljinu koju sam joj davno poklonila; iz nekog razloga je nosila. Nisam se protivila. Neka nosi šta smatra da je potrebno.
Možda su to njene omiljene stvari. A možda je to navika da spava na svojim stvarima. Jer tokom celog života mama nije išla daleko sa sela, samo u grad zbog poslova i to zajedno sa tatom. Živela je tihim životom. Ima već više od 80 godina. Kada prelazi preko malog praga, drži se za vrata.
Još uvek tužim za svojim selom, kućom, jer je tamo ostao ceo njen život, ali kada sedim pored nje – mama postaje veselija. A mama još voli tišinu. Često sedi u svojoj sobi i čita molitve. Skoro dva nedelje mama živi sa mnom, malo se navikla, dobro joj je sa mnom. Potpuno mi je poverovala u svemu i iskreno je radovala, kao dete, kada sam se vraćala kući posle posla – svaki put je trčala prema meni.
Mojom rukom sam milovala njenu srebrnu malu glavu, i zajedno smo išli u kuhinju da spremimo večeru. Otkako je mama počela da živi sa mnom, moj život je postao sadržajniji i u njemu je kao da je došlo više svetla, topline i dobrote: svaki put nakon posla žurim kući, znam da me tamo uvek čekaju. Pretpostavljam da ovde nije bilo bez maminih molitvi, bez njene iskrene vere u dobro i ljubav.
Moj stan sada postaje pravi cvetajući vrt zahvaljujući rukama najdraže osobe. Svuda je prisutna udobnost i mir. Sada sam vrlo srećna pored nje, kao dete, sećam se detinjstva; i tako mi je toplo u duši. Nadam se da je mama sa mnom takođe srećna. Nizak naklon tebi, moja draga mama, tako želim da budeš još dugo sa mnom, cenim svaki dan kad si pored mene.
