Moja svekrva se udaje. Pa konačno, „vratiće se vuku ovčije suze“. Sada ću joj vratiti za sva njena poniženja koja su počela još od mog venčanja. Tada mi je pokvarila slavlje svojim zakeranjima: i haljina mi je bila ružna, i ja sama nisam lepa, i voditelj je bio očajan.
E pa, i ja ću od njenog venčanja napraviti cirkus. Srećom, svekrva me sama zamolila da joj pomognem da izabere venčanicu. Preporučila sam joj kroj „sirena“. Sa svojim pedeset četvrtim brojem i masnim naborima izgledala je u njemu kao džak pun nečega gadnog. Nije trebalo da me ponižava sve ove godine.
Na venčanju sam se napila i igrala po stolovima. Svekrva me tada nije izbacila. Ali sledećeg jutra, moj muž me je prekorio:
– Šta te je juče spopalo?
– Bilo mi je žao – imam svekrvu, a ona nema svoju. To nije u redu! Neko mora i njoj da zagorča život!
– Svekrve nema, ali mamim muž ima ćerku, Sveta. I oni žive zajedno. Biće joj teško. A sad još i ti sa svojim budalaštinama. Zovi je i izvini se!
Pozvala sam je i izvinila se. A nekoliko dana kasnije, počelo je…
Svekrva je dolazila kod nas i žalila se na Svetlanu.
– Izbacila sam iz frižidera neku gadost, a Svetlana je napravila skandal. Ispostavilo se da je to bila „zdrava hrana“.
– Ulazi nam u sobu kad joj padne na pamet.Stalno izmišlja kako bi uzela novac od svog oca. … – Uđem u sobu, a Sveta se prekopava po mojim stvarima. Rekla je da je moja odeća iz serije „zbogom mladosti“. Počela sam je učiti dobrom ponašanju, a ona odmah počela da vrišti:
„Tata, tvoja žena se meša u moje stvari!“ A muž je stao u odbranu svoje ćerke. … – Sveta je počela da zamera moj način kuvaranja i kvalitet mog čišćenja. Svekrva se žali, a ja hodam srećna. Zato što se konačno našla osoba koja je počela da je nervira svojim prigovorima. Kao što je ona nervirala mene. Neka sada na svojoj koži oseti čari života „pod staklenim zvonom Milerovih“.
