Moja mama svuda koristi toaletni papir. To je neka vrsta užasa. Ona kupuje sive role korpom, sklapa se u toaletu, a zatim izvlači iz nje čak i za upotrebu u kuhinji. Dugo nije kupovala papirne peškire ili salvete.
Na stolu umesto salveta može mirno staviti komad sivog papira. Kaže da nema razlike od brisanja usta, ali toaletni papir je jeftiniji. Ona čak briše posuđe toaletnim papirom. Moj muž ne može normalno da jede od moje majke čim zamisli šta se briše.
Štaviše, majka svoje zalihe papira stavlja upravo u toalet, a ne u kuhinju. Ne mogu da shvatim od kada je postala tako štedljiva. Ali čak i pijenje čaja kod majke postaje veoma neprijatno, ponekad počinje da se razboli. Moj muž i ja smo pokušali da odviknemo mamu od ovih rolni. Kupili su joj mnogo lepih peškira, raznih salveta, frotirnih peškira sa različitim bojama, tako da je bilo lepo bar ih gledati.
Mnogo maramica svih vrsta: i suvih i vlažnih. Ali mama je sve to dobro stavila u ormar i rekla da sve to čuva do najboljih vremena. Tada je majka postala uvređena što odbijamo da jedemo kod kuće. Direktno sam joj rekao da je to odvratno. Bila je uvređena, ali onda sam u blagom obliku objasnila da će beba uskoro stići. I nećemo ga dovesti u posetu ako mama nema bolesnu ljubav prema toaletnom papiru. Tek nakon toga mama je razmišljala. Nadam se da će sve uspeti – i ona će se vratiti normalnim maramicama kao i ranije.
