Ja sam roz Lucena, i moj dečko. Oduševila Nas je činjenica da smo oboje sa iskustvom. Na kraju krajeva, sada tačno znamo šta nas može naterati da poželimo da jednom blistamo. Da bih uvek bio tu, odlučio sam da živim zajedno. Prva nedelja je bila šik: mogu je nazvati medenom nedeljom.
Alexej mi je svakodnevno davao cveće, trudio se da učini sve kako bi mi bilo drago. Ali kada smo se udaljili od sve te romantike i stvarni život je počeo, tada sam video njegovo pravo lice. Kada je došao kući sa posla, izjavio je:
“hajde da podelimo porodični bюd, kao u Evropi. Ti i ja zarađujemo isto, tako da je to čak i plus za nas.
Uvek će biti novca za lične troškove. Bila sam pomalo iznenađena jer nisam planirala da deo plate potrošim na porodični život. A sve zato što je navikla na činjenicu da je muž tražilac posla u porodici. Bilo mi je logično da kupuje namirnice, a ja pravim hranu. – Dakle, porodične obaveze ćemo podeliti i na dvoje?
– Pitao sam ga. – Ni. Kuvanje, pranje, čišćenje – ženska stvar – odgovorio je. Celu noć je sedela na internetu i proučavala odnose supružnika u evropskim porodicama.
Ujutru, kada se Alexej probudio i bio zadovoljan hodom u kuhinju da bi doručkovao, bio je iznenađen. Na stolu nije bilo hrane. – Marina, gde je doručak? Kasnim! – Drži. – pružio sam mu listu sa cenama i uslugama. – Šta je to?
– sa zaobljenim očima pitao je Alexej. – Želeo si da živiš po evropskom stilu, tako sam sve sredio. Ako muž odbije da deli kućne poslove, supruga mu daje listu sa cenama. Evo pogleda, doručak košta 200, ali ako želite nešto posebno, onda cena raste. Sve zavisi od složenosti kuvanja.
Videli biste njegovo lice. Tiho je izašao iz sobe, presvukao se i otišao na posao. Možda ću sada ponovo biti sam. Alexeju se moja samostalnost nije dopala; u principu, kao i njegova ponuda.
