Moji roditelji su počeli da se viđaju kada je mojoj mami bilo 15, a tati tek 18. Bili su zaljubljeni, a rezultat njihove ljubavi bila je mama u drugom stanju. Mama je saznala da je trudna kada je prošlo već četiri meseca trudnoće. Verovatno tada nije bilo uobičajeno pratiti redovnost ciklusa.
Znači, mama je bila u devetom razredu kada je saznala za svoju trudnoću.
O tome je saznala na pregledu kod lekara. Naravno, nije to očekivala i nije bila spremna na to. Bilo je to davne 1995. godine, i, kao što možete zamisliti, tada je društvo mnogo više osuđivalo ranu trudnoću. Ali, mama je pronašla snage da o tome obavesti tatu.
Ne znam kako je tata reagovao na to, ali rezultat je jedan — ja sam se rodila. Iako je tati tada bilo 18 godina, nije se uplašio i nije pobegao od odgovornosti. Počeli su da žive kod mojih baka i deka. Tata je našao posao.
Jedino što mi je žao je to što nisu mogli da upišu fakultet. Kada sam krenula u vrtić, mami je napunilo 18 godina i ona se sa tatom udala. Godine su prolazile. Počela sam da idem u školu.
I pored toga što su moji roditelji bili vrlo mladi, pored svih teškoća, obezbedili su mi srećno detinjstvo. Nikada nisam videla da su se svađali. Komunicirala sam sa svim svojim bakama i dekama, često sam kod njih noćila. Kada sam napunila 15 godina, počela sam da delim sve svoje dečje tajne s mamom.
Bile smo kao prijateljice. Znala je za moju prvu ljubav, za moja razočaranja, davala mi je dragocene savete. Posle srednje škole upisala sam medicinski fakultet i još uvek se učim. Za sada nisam udata, nemam dece. Moji roditelji su i danas zajedno i veoma se vole.
Veoma volim svoje roditelje, ponosna sam na njih i zahvalna im za život koji su mi poklonili, za srećno detinjstvo i za sve lepe uspomene koje imam. Radosna sam što smo, zahvaljujući maloj razlici u godinama, bili kao prijatelji. Mnogi su osuđivali moje roditelje.
A ja se povremeno pitam: da li je starost važna? Jer starost je samo broj. Važnije je ono što nosite u glavi. Mnogi odrasli ljudi često se ponašaju dečje, beže od odgovornosti, ne poštuju jedni druge. Možeš dugo živeti samo za svoje zadovoljstvo, ići na žurke, provoditi vreme sa prijateljima. Ali, da li te to zaista čini srećnim — to je pitanje.
Prošle godine moji roditelji su proslavili godišnjicu. Proslavili su porcelansko venčanje — 20 godina. I želim da kažem da su oni za mene uzor. Oni su moj ideal. Veoma ih volim!
