Uljana i njen muž Evgenijus uvek su pravili svađe. Ali to ih nije sprečilo da imaju dete. I to uprkos tome što je žena bila niža od muža – po društvenom statusu, završila je samo stručnu školu i po mnogim kriterijumima zaostajala za Ženom.
A on je imao višu školu i poticao iz porodice inteligentnih ljudi. Ali u to mladalačko vreme, ljubavna osećanja su ih sustigla, brišući sve razlike između njih. I verovatno uzalud, jer danas je njihov brak pucao po šavovima i sve je vodilo ka razvodu.
Najviše zbog toga je patio Evgenijus, jer je sin ostao sa majkom. Gledajući Uljanu, znao je da će ona sigurno ometati njegov susret sa Kirjušom. I kako se kasnije ispostavilo, to je zaista bilo tako. Posle razvoda, majka sa detetom odmah je otišla u drugu oblast. Pri tome nisu ostavili ni adresu, smatrajući to suvišnim. Evgenijus je očajnički tugovao, počeli su mu sivi dani. Ništa ga nije radovalo – u duši je bilo gadno.
Navikao je da svi čekaju njegov povratak. Upravo zato je želeo da se vrati što pre. Tako je prošlo dugih šest meseci. U tom periodu nije bilo nikakvih vesti od bivše žene. Jednog dana zazvonio je telefon, Ženja je bio iznenađen. Na drugom kraju žice bila je žena iz socijalne službe. Iz razgovora je saznao da Uljana više nije živa i da mora doći po sina.
Nije puno razmišljao, Evgenijus je otišao na navedenu adresu. Međutim, po dolasku nije našao svog sina – to ga je duboko pogodilo. Ispostavilo se da je Uljana imala majku koja je bila živa.
Ona je dala Kirjušu baki, dok je sama otišla da uživa – i zaboravila na sina. Na kraju je umrla od predoziranja alkoholom. Da kažemo jednostavno, popila je. Takva je bila ta nesrećna majka… A šta će osećati sin kad odraste, bilo je samo pitanje.
I sada je pred Evgenijem stajao ozbiljan problem: kako sam odgajati sina. Ali, uprkos smrti bivše žene, Evgenijus je bio vrlo srećan.
To je značilo da će sin sada ostati sa njim. Kirjuša je odmah prepoznao oca, ali je postupio iznenađujuće. Uzeo je staricu i vrisnuo: “Ne vraćaj me, bako!” Ova scena je naterala da se srce samotnog muškarca stegne.
I starica je, očigledno, takođe nije želela da preda unuka. Evgenijus je odlučio da sve dobro razmisli i ne deluje impulzivno. Na kraju je stajao na verandi i pušio, odlučujući kako da postupi u ovoj situaciji. .
Kada je ušao u kuću, Kirjuša je već tiho spavao. Baka ga je nežno gladila i tiho pevala neku pesmu. Evgenijus je odlučio da ostavi rešavanje problema za sutra. Nakon što je prespavao noć, rekao je baki da spakuje stvari. I svoje, naravno.
Pomislio je da će u početku starica živeti sa njima. Navikavši se na život sa ocem, dečak će se vezati, pa će onda manje biti zabrinut zbog rastanka sa bakom. Na tom osnovu, baka će moći da se povuče neprimetno. Ali vremenom, sve nije išlo kako je prvobitno planirao. U nekom trenutku, Evgenijus je shvatio da se i on vezao za ovu ženu.
Ona je zračila dobrotom i bila puna neiskorišćene ljubavi. Ujutro je pripremala ukusne palačinke. Pričala je različite interesantne priče iz života.
I obasipala njih dvoje, Kirjušu i njega, svojim nežnim rukama. Nije mogao da je napusti. Pomislio je da bi takav postupak bio sličan zločinu. I to ne samo prema sinu, već i prema sebi. Tako su dobili još jednog člana porodice…
