Sa Aleksandrom smo se viđali skoro godinu dana, ljubav je bila veoma lepa, romantična. Posle pola godine od upoznavanja, preselila sam se kod njega u stan.
Podneli smo prijavu u matičnu službu i dan venčanja je bio zakazan – moji roditelji su veoma čekali ovaj događaj i pripremali se. Mama Aleksandra je takođe, kako mi se tada činilo, bila srećna zbog sina i vrlo veselo me je dočekala.
Otac je od njih otišao davno, do mlade žene, ostavljajući je sa trojicom dečaka, a potom je ostavio i drugu ženu sa detetom – sa još jednim sinom, i ponovo se oženio.
Tada sam saznala da čekam dete. A venčanje je bilo za 10 dana. Odlučila sam da svima napravim iznenađenje upravo na venčanju. Tim više, moj otac ima veoma konzervativna mišljenja o vezama između dečaka i devojaka.
On bi bio veoma tužan zbog ove situacije. Uglavnom, pripreme za proslavu su išle punim tokom. Aleksandar je aktivno učestvovao – pomagao je u izboru haljine, sa dekoracijama, dogovorio je sa agencijom.
Nedelju dana pre mog venčanja, mojoj mami je bio rođendan. Došli smo kod nje u posetu, seli za sto, i tada, niotkuda, Aleksandar kaže da raskida veridbu jer je saznao da dete nije njegovo. I ja, i moji roditelji, koji, usput, u to vreme još nisu znali za dete, bili smo zapanjeni.
Na moja pitanja zašto je tako odlučio, Aleksandar je rekao da mu je prijatelj iz detinjstva ispričao istinu: da sam se sve vreme viđala još sa jednim dečkom i da je dete od njega. Kao dokaz, pokazano mi je fotografija sa pešačkog prelaza, na kojoj pored mene stoji neki nepoznati mladić, među drugim pešacima.
Uglavnom, ugao je takav da zaista izgleda kao da me grli i da smo zajedno. Ali ja ovu osobu ne poznajem. Možda je to slučajan snimak (u šta sumnjam – morao je da uhvati trenutak), a možda i namera. Ali Aleksandar nije hteo da čuje moja objašnjenja.
Moja mama je nakon toga završila u bolnici: kakva je to sramota, reći svim rođacima da se venčanje otkazuje. Uglavnom, sa Aleksandrom smo se rastali.
Posle pet meseci rodila sam sina – Andriju. Roditelji su me razumeli, iako su preživeli i sramotu i stid.
A Aleksandar se oženio. Sa onom devojkom koju mu je izabrala mama. Kako se ispostavilo, ovaj prijatelj me je oklevetao na molbu njegove majke! Ona nije želela mene za snaju, već je želela ovu Ljubu, sadašnju njegovu ženu.
Njena ideja je uspela. Ljuba je iz vrlo bogate porodice, i za majku Aleksandra je delovala kao mnogo bolja snaja od mene. Ali devojka nije bila naivna, brzo je stavila svekrvu na mesto
. A Aleksandar je jednostavno pobegao od mlade žene – otišao je negde na zaradu u inostranstvo. Podneo je zahtev za razvod.
Preko interneta mi šalje poruke da želi da se pomirimo, čak je spreman da prihvati “tuđe” dete. Ali ja više ne želim! Sigurna sam da je sin – njegov dete. Ali zašto mu takav otac? Znam da treba praštati, ali trenutno ne mogu.
