Jednom je moja majka napustila svoj stan. Sada živi sa takozvanim našim očuhom. A mi sa bratom, čak i nakon što smo se venčali, nastavili smo da živimo u maminom stanu.
Stan je podeljen na troje – na mamu, mene i brata. Dakle, imam pravo da živim u stanu u kojem sam odrasla.
Moj brat se oženio zmijom koja mu je rodila dvoje dece. Mislim da se na tome neće zaustaviti. Ja, pak, živim sa svojim mužem i petogodišnjom ćerkom. Svi zajedno živimo u jednom stanu – u maminom. Ali svako u svojoj sobi.
Sa bratom se već dve godine ne družimo. Jer, živeti sa njim i njegovom ženom je nepodnošljivo. Mama ne staje ni na čiju stranu.
Za nju smo mi svi deca. Komunalije plaćamo podjednako. U početku je moj brat plaćao komunalije. Davala sam mu novac u gotovini. Kako se ispostavilo, pola godine moj brat nije ništa plaćao i čak je prisvajao moj novac. Mama mi tada nije verovala: kako njen sin može da prevari rođenu majku?
Kao rezultat toga, sada novac šaljemo mami, i ona plaća komunalije za nas. Znam da će oni roditi treće dete, a ako odem, mogu da zaboravim na svoj deo.
Brat je u početku govorio da će se iseliti iz maminog stana, ali sada kao da je zaboravio na svoje reči. Mislim da se to nikada neće desiti. Moj muž i ja smo sve ovo vreme plaćali hipoteku. Uskoro će naš stan biti spreman, izgleda da su investitori pouzdani. Mi mislimo na svoju budućnost. Ali iz stana ne idem nikuda.
Živimo u dve različite sobe, čak imamo vrata između nas, ali skandali ne prestaju. Uglavnom se svađam sa snajom. Ili nam pokvare bicikl, ili ukradu cipele moje ćerke, ili isključe gas dok kuvam ručak; ukratko, pokušavaju da me isteraju iz ovog stana. Ali ja nemam nameru da idem bilo gde. Takođe, isto kao i moj brat, imam pravo na svoj deo.
