Otac primorava sina da se oženi devojkom koja je zatrudnela s njim. Ali je zaboravio na jedan mali detalj…

– Devojka ga je osvojila. Romka je iz ugledne porodice, otac mu je visoki funkcioner. I on sam nije poslednji na listi kod rukovodstva – sasvim poželjan mladoženja, pa se zato i zalepila za njega. Sam nije pokazivao inicijativu, naprotiv, bio je naglašeno suzdržan. Više je, kako kažu, dozvoljavao sebi da bude voljen.

– Dozvoljavao sebi da bude voljen? Ozbiljno? Bio je toliko suzdržan da je ona zatrudnela?
– Pa, izlazili su četiri godine. Možda je izgubio opreznost?
– Čudim ti se. Kako možeš da ga opravdavaš? Četiri godine joj je zamajavao glavu, a da nije ni malo razmišljao o njenoj sudbini. To je podlo.
– To bi bilo podlo da ju je on zaveo.

– A ovako, kakve mu ona zamerke može uputiti? Da li bi ti bila s nekim ko ne pokazuje interesovanje za tebe?
– Kako da ne pokazuje interesovanje, ako je ipak bio s njom? Samo zato što je ona prva pokazala inicijativu, ne znači da je nemoralna. Ne živimo u srednjem veku. On se poneo neodgovorno. Nije mu osamnaest godina, treba da preuzme odgovornost za dete.
– Pa ona se ni ne odriče deteta.– Jasno je, on će učestvovati u odgajanju deteta i spreman je da pomaže finansijski, ali prisiljavati ga da veže život za osobu koju ne voli – to je surovo.
– A otac razmišlja o interesima deteta, da ono raste u normalnoj, kompletnoj porodici.
– Takva porodica neće biti normalna. I uopšte, ne čini li ti se da je otac trebalo da se bavi vaspitanjem sina pre dvadeset godina, a ne sada? Ali nije imao vremena – mislio je samo na posao, ni ne zna koji je fakultet njegov sin završio.
– A otkud ti to znaš?
– Romina majka je prijateljica moje mame, sinoć je kod nas provela celo veče pričajući samo o tome. Mnogo se brine da će Roma otići iz stana, a s tim i njihov život kakav su znali.