Razvedena sam, moj prvi brak je bio neuspešan. Čak ni ne želim da se sećam toga. Već sam mislila da se više nikada neću udati. Ali onda sam upoznala Andriju. Činio mi se potpuno drugačijim. Tako da, kada mi je Andrija predložio da se udam za njega, pristala sam. Već smo zajedno malo više od godinu dana. Juče sam imala mnogo posla, pa sam ostala duže na firmi i kući se vratila kasnije nego obično.
Od proizvoda koji su bili kod kuće, brzo sam skuvla mu borš. Andrija je došao s posla, otišao u kuhinju i pogledao u lonac. A tu je bio borš, još vruć. Još sam nešto radila za računarom, jer sam morala hitno poslati fajl klijentu, ali sam izašla iz sobe i rekla: „Zdravo, hoćeš da večeraš?“. „Obavezno, samo ću da se presvučem i operem ruke“, odgovorio je. Počela sam brzo da postavljam sto: iseckala sam hleb, stavila senf i onda se setila s dosadom da sam zaboravila da kupim pavlaku!
„Andrija, zaboravila sam da kupim pavlaku“, rekla sam mu, koji je baš tada ulazio u kuhinju. Obrve su mu se skupile na čelu, pogled je postao tmuran: „Pa znaš da ja borš bez pavlake ne jedem“, rekao je strogo. Iako me u sobi čekao hitan posao, pokušavajući da popravim neprijatnu situaciju, rekla sam da ću brzo otići u prodavnicu i kupiti pavlaku. Andrija me je dugo gledao, a onda je počeo da se smeje tako da su se zidovi tresli.
Nisam shvatila šta mu je, a on je samo nežno rekao: „Evo koliko živimo zajedno, a ti još uvek ne razumeš šale. Pa, neka, sa tom pavlakom, i ovako je ukusno!“. Sedeći za stolom, gledala sam u muža koji je sa zadovoljstvom jeo borš bez pavlake i misli su mi polako otišle u prošlost. Drugi stan, bivši muž, večera. Tada sam ispekla ribu i verovatno je nisam dovoljno očistila.
Cela riba je završila na podu, tamo je odletela i tanjir. „Kada ćeš da naučiš da kuvaš, ovo neću da jedem! I da sve bude očišćeno za 5 minuta!“, rekao mi je tada moj prvi muž. I ja sam čistila, nije mi ni padalo na pamet da protestujem, pogotovo što su se takve situacije često ponavljale kod nas.
Navikla sam da se sve mora pokoriti mom mužu. Tako smo živeli tri godine, dok jednog dana nisam završila u bolnici zbog iscrpljenosti. Posle toga smo se razveli i mislila sam da nikada neću biti srećna, stalno sam se krivila što nisam nešto uradila kako treba. Ali onda sam upoznala Andriju i shvatila da postoje i drugi muškarci na svetu – pouzdani, ljubavni, pažljivi.
„Pa šta, gde idemo? Kažem, na odmor, gde krećemo?“ – prekinuo je Andrija vrtlog mojih misli. A ja, vraćajući se u stvarnost iz tih loših sećanja, samo sam shvatila kako je lepo što pored mene postoji neko kao što je on – dobar, pouzdan i ljubazan. Pojeo je tanjir borša bez pavlake, zatražio još i rekao da sam ja njemu najbolja domaćica na svetu.
