Za Anatolija sam se udala pre šest godina. On je razveden i ima dvoje dece iz prethodnog braka. Svojim sinovima pomaže stalno, dajući polovinu plate bivšoj ženi.
Sviđa mi se što brine o svojim bližnjima, i ja volim njegovu decu, ali nama je finansijski veoma teško.
Tako se desilo da još uvek nemam svoju decu. Trenutno se lečim, jer, uprkos mojih 37 godina, jako želim da postanem majka.
Ranije smo iznajmljivali stan, ali nam je užasno nedostajalo novca.
Na kraju mi je Tolik predložio:
– Preselićemo se kod mojih roditelja.
Pristala sam, ali smo se dogovorili da ćemo se s vremenom svakako odseliti.
Kuća je zaista prostrana, samo treba dograditi kupatilo – nisam navikla na toalet napolju.
Nedavno me pozvala tetka i saopštila mi tužnu vest:
– Tvoj otac je preminuo. Dođi!
Odmah sam krenula na put.
Tata se razveo od mame dok sam još bila dete, ali se nikada više nije oženio. Uvek smo imali tople i dobre odnose, pa mi je, kao svojoj jedinoj ćerki, ostavio stan.
Kada sam se vratila kući, odmah sam predložila mužu:
– Hajde da se preselimo u tatin stan. Konačno ćemo živeti sami.
– I kako to zamišljaš? Ko će brinuti o mojim roditeljima?
– Ali oni su još uvek prilično mladi i zdravi.
Možemo ih posećivati.
– Neću ostaviti roditelje. A i u kući je bolje – imamo dvorište. Bolje je da prodamo stan, napravimo dobar remont ovde, a ostatak novca sačuvamo za decu.
Njegov predlog me iznenadio.
Prodati stan i potrošiti novac je vrlo lako. Ali tada više nećemo imati priliku da imamo svoj dom. Osim toga, ne želim da trošim novac na njegovu decu – oni već imaju majku!
A šta ako se jednog dana razvedemo? Sa čime ću ostati?
Ali Anatolij svakim danom sve više insistira na svom.
Nedavno mi je čak rekao da će me ostaviti ako ne prodam stan i ne dam novac za renoviranje.
Veoma mi je teško. Više nisam mlada i teško da ću ponovo moći da se udam.
Osim toga, kako godine prolaze, moje šanse da postanem majka sve su manje.
Ne znam šta da radim. Treba mi vaša pomoć i savet.
Šta vi mislite – da li da pristanem na Anatolijeve uslove ili da ne popustim?
