Olya je zatrudnela. To je bila ogromna radost za nju, za Miška i za buduće bake. Svekrva i majka Oljina odlučile su da dođu kod nje i pomognu joj u kućnim poslovima. Spakovale su svoje stvari i otišle kod buduće majke. Miško je bio na poslu. A svekrva i tašta su ceo dan bile kod kuće. TV je bio uključen ceo dan: gledale su sve emisije zaredom kada nisu prale ili kuvare.
Čuvale su je, nisu joj dozvoljavale ni da pere ni da čisti. Ipak, sve to joj je stvaralo nelagodu. Imale su svoje metode vođenja domaćinstva. Prale su ručno, iako su u kući bile mašina za pranje veša i mašina za pranje sudova. Olya je takođe izgubila svoje tiho slobodno vreme. Zbog televizora nije mogla da čita i gleda svoje omiljene blogove.
– Šta je to za glupost kojom se baviš?! – rekla je jednom svekrva kada ju je zatekla u tom poslu. Nakon mesec dana, Olya nije izdržala i rekla je
– Svi već! Ne mogu da živim svoj život. Kao da ništa ne radim, ali ni ne odmaram. Kao da sam gost u sopstvenoj kući. Još je televizor stalno uključen, a ja ga već odavno ne gledam. Dakle, ovako: dođite kada se već porodim, ali molim vas, ne zajedno, već jedna po jedna, važi?
One su otišle, i kod Olje se sve vratilo na svoje mesto. Rodila je dečaka. Nakon porođaja, Oljina majka je odmah došla, dok je svekrva i dalje bila uvređena. Ipak, i ona je došla nakon što ju je Miško zamolio.
