Tatjana je razgledala novu kuću i nije mogla da pronađe mira od sreće. Toliko je dugo sanjala o sopstvenom kutku, a sada je – prava domaćica u svom domu. Šta još jednoj ženi treba za sreću?
Možda se osećaj gostoprimstva zaista prenosi krvlju ili vaspitanjem, ali Tatjana je odrasla jednako srdačna kao i njeni roditelji. Obožavala je goste, društvo ili čak i skromna porodična okupljanja. Zato je uvek bila srećna kada bi neko došao u njen dom.
Moglo bi se reći da su joj se sve želje ostvarile. Pažljivo je održavala kuću urednom, brinula o vrtu, a paralelno je uspevala i da kuva i da se posveti deci. Vikendom su ona i njen muž obavezno očekivali goste.
Međutim, Tatjana nije ni primetila kada je sve počelo da ide protiv njene volje. Kao da se nešto loše spustilo na nju i njenu porodicu. Problemi su počeli i kod muža, sinovi su često obolevali od neobičnih bolesti, a mačka… Činilo se da se priprema za smrt, skrivala se u mračnim uglovima kuće i odbijala hranu.
Ni Tatjana nije bila pošteđena. Stalno je bila iscrpljena i osećala se jako loše. Kuća, iako potpuno nova, počela je polako da se urušava. Tatjana je sasvim klonula i telom i duhom. Bilo je žalosno gledati nekada vrednu i nasmejanu ženu.
Svi su joj saosećali i savetovali da potraži pomoć, jer ko zna do čega bi sve to moglo dovesti.
– Ovo je sigurno neko prokletstvo! – zaključila je njena najbliža prijateljica.
– Ma, kome ja trebam da bi mi neko bacio prokletstvo? Nikome ništa loše nisam učinila!
– A šta ako su ti samo zavideli na sreći?
– Ne znam… Sve se promenilo tako naglo…
– Eto, o tome ti pričam! Znam jednu staricu. Ona sve vidi i zna. Mislim da bi mogla da pomogne.
Tatjana se nije protivila. Znala je da, čak i ako joj ta žena ne pomogne, sigurno joj neće ni odmoći. Vredelo je pokušati.
Sledećeg jutra, ona i njena prijateljica su se spremile i krenule u susedno selo. Decu i kuću Tatjana je ostavila majci na čuvanje.
Prorčica, na prvi pogled, delovala je sasvim obično – bila je starica od oko sedamdeset godina.
Usput, starica ih je već čekala, jer ju je Tatjanina prijateljica unapred obavestila o njihovom dolasku.
– Pa ko ti je ovo učinio? – upitala je starica, pogledavši Tatjanu.
Devojka je slegla ramenima.
– Ko te toliko mrzi?!
– Nemam čak ni neprijatelje…
– Ti si jako dobra, znam to. Ali upravo su to i iskoristili. No, ništa… pomoći ću ti!
Starica je zamolila Tatjaninu prijateljicu da izađe iz kuće, a zatim je počela obred s gošćom. Cela seansa trajala je tri sata. Do kraja Tatjana je već osetila blago olakšanje.
– Ali ovo je tek početak – rekla je starica. – Samo sam uklonila ono što je već bilo učinjeno. Ali ako ne zaštitiš svoj dom i nastaviš puštati unutra bilo koga, sve će biti uzalud.
Potom je proročica naučila Tatjanu tajnoj tehnici kojom može postaviti zaštitu od ljudi sa zlim namerama.
– Učini to i sama ćeš videti rezultate! – rekla je starica na rastanku. – Oho, pa ti već blistaš!
– Je l’ ti lakše? – upitala je prijateljica. Tatjana joj je zahvalila i priznala da zaista oseća olakšanje.
Na kraju, i njeni sinovi su počeli da ozdravljaju, mužu su se stvari na poslu poboljšale, a i sama se osećala mnogo bolje. Kuća je opet izgledala svetlije i ispunjena radošću.
Ostalo je samo da postavi zaštitu!
Kada su svi zaspali, Tatjana je uzela dve igle iz noćnog ormarića, ponela sveću i otišla u kuhinju. Jednu po jednu, hvatajući pincetom, zagrejala je igle nad plamenom sveće, u mislima moleći Boga da ih očisti od svega lošeg. Zatim ih je čvrsto stisnula u dlanovima, prošaputala nešto i zabola ih u dovratak.
Sada je ostalo samo da posmatra šta će se desiti…
Život je počeo da se popravlja. I eto, pred još jednim vikendom, pozvali su stari prijatelji. Rekli su da će doći u goste. Tanja nije odbila.
– Izgledaš odlično – nasmejala se drugarica.
– A ovo su pokloni za vas – u sobu je ušao njen muž.
Drugarica je izvadila jednu vazu i vrisnula.
– Pukla je! Kako je to moguće?!
Vazica je zaista bila napukla. Gosti su se rastužili. Ali Tanja je odmah shvatila – tako deluje zaštita kuće.
Te večeri Tanja nije skidala pogled s drugarice. Ova je problijedela, neprestano se hvatala za srce, ćutala i krišom gledala domaćicu. Tanja joj se samo osmehivala u odgovor.
Eto, prvi neprijatelj je otkriven.
Kad su se svi razišli, Tanja je uzela vazu i ostale poklone, iznela ih u vrt i spalila. Ponovo je osetila olakšanje.
Kasnije se ispostavilo da ta drugarica nije bila jedini izvor nesreće. Još dve poznanice su uhvaćene na delu.
Ali najvažnije je da sada Tanja zna kako da se nosi sa takvim stvarima i više se ničega ne boji.
A vi, da li verujete u prokletstvo? Mislite li da je ona žena zaista pomogla Tanji?
